А понајмање је синова мајки четничких било прекјуче на Цетињу. Можда је зато њима било најлакше и „пјевати“
Пише: Веселин Поповић
Зашто дозвољавамо да се „увјерење о црногорству“ издаје на Цетињу? Јесу ли Никшић, Плав, Беране, Котор или Улцињ мање црногорски, па се потврда издаје баш ту?
Ово невјероватно подсјећа на до скоро опозицију, сада власт, прије 30. августа – кад су се многи представљали као једини који могу да вас потапшу по опозиционом рамену и кажу „саборче“.
Глупост.
Као што је и потреба додворавања Цетињу од стране нове Владе.
А лако је видјети којим редом би требало да се обилазе градови: резултат – ДПС против тројне коалиције власти. Можда би ред био да се уваже прво они који су донијели побједу на изборима. На Цетињу смо изгубили.
И сад их награђујемо за то што се не одричу ДПС?
Лијепо су нам вратили – псовањем мајке четничке! Што каже један мој пријатељ: Полако, јунаци, превише је ту силовања.
И у праву је. Силовање у више облика. Силовање језика, силовање психе, силовање цијеле једне Владе. Мајке четничке су и навикле, нажалост, да им се пријети. Али је и јунака слабо.
А ја сам сигуран да у једном црногорском граду као што је Беране, или Плужине, нико не би ружну ријеч упутио Влади. А и то су црногорски градови, исто колико и Цетиње.
Али, изгледа, губљење самопоштовања и допуштање огавних пријетњи долази са функцијама. А понајмање је синова мајки четничких било прекјуче на Цетињу. Можда је зато њима било најлакше и „пјевати“.
Трансфер блама живимо ми који нисмо били на Цетињу. Срећно нам било.
IN4S