Манастир Ћелије – Калудра

Пише: Валентина Оташевић

На обали природног бисера Калударске ријеке, испод самих обронака планине Дивљак, на мјесту гдје су вјековима самовале рушевине, на старим темељима подигнут је манастир посвећен Светом Апостолу Луки.

Манастир Светог  Луке у Калудри (десетак километара од Берана), сазидан је у 14. вијеку у доба Немањића, а разорен у временима ропства под Турцима (17.вијек).

Манастир је постао познат по пештерима, пећинама испосницама, у којима су се калуђери испосници припремали за монашки живот. По њима су и ријека и село добили име Калудра, а због келиотског живота монаха, манастир је у народу назван Ћелије (келије).

На десетак минута хода од манастира 70 метара изнад пута налази се једна од пећина у којој се још увијек виде трагови некадашњег живљења, сједишта уклесана у стијени и крст уклесан на предњој страни стијене. Пећинска станишта и цркве у средњем вијеку су биле значајан дио духовног живота јер су испосницима омогућавале удаљавање од свијета и приближавање Богу. Цркве су подизане у неприступачном крајолику, а настањивали су их само највећи подвижници који су се у својим келијама бавили молитвом, умовањем, преписивањем књига, као и израдом рукотворина.

Септембра 1991.године на захтјев мјештана села Калудре, у сарадњи са црквеним одбором  Калудре, екипа Полимског музеја из Берана отпочела је археолошка истраживања на локалитету разореног манастира и открила остатке зидова цркве Светог Луке и манастирских конака. Комади фресака нађени су испод грађевинског шута, а на јужној површини стопе часне Трпезе ћирилички натпис са остацима олтарског стуба настао крајем 14-тог и почетком 15- тог вијека.

„ Дионисије, који у свету цркву са братијом,

о Христе, учиних општежитије (конак).

Ко би га срушио нека је проклет од господа Бога и ових светих, амин.

Натпис је једини свједок да је овдје било општежиће (монашки живот-хришћанска заједница).

Обнову су зауставила тешка времена изазвана ратовима, економска криза и сиромаштво у народу.

Лета Господњег 2000. године Божијом помоћу и благословом Високо-преосвећеног Митрополита Господина Амфилохија, Господин Вељко Ралевић, изјављује да ће обновити манастир у родној Калудри. Исте године обновљена је и Епархија будимљанско-никшићка. Од марта 2001.године, до октобра исте годин,на старим темељима подигнута је и фрескописана манастирска црква посвећена Светом Апостолу Луки. Саграђен је и конак са 10 келија, звоник и рибњак.

Трудом и средствима ктитора господина Вељка Ралевића, обновљена је ова древна немањићка светиња. Манастир је освјештао Његова Светост Патријарх српски Господин Павле са још седам Архијереја 28.октобра 2001.године.

У манастирској ризници чува се предиван крст опточен сребром и драгим камењем, као и дјелови моштију Светог Апостола Луке, Светог Великомученика Артемија, Светог Великомученика Евстатија Плакиде и Светог преподобногмученика Игњатија Ивиронског.

И несумњиво је да ће и легенда о чобаници Лабуди из села Калудре, пробудити посебну емоцију у свакоме од вас. Само је она знала да се некада овдје налазио манастир. Средином прошлог вијека, Лабуда је свакога дана голим рукама откопавала темеље цркве, и палила воштанице које је правила од дивљих пчелињака. Говорила је свима да је ту била црква, али су је људи у селу сматрали лудом. Нико није разумио шта то она ради крај разораних темеља.

Приликом осликавања обновљене цркве фрескописана је и чобаница Лабуда. Уз сами иконостас, испод фресака Светог Георгија и Светог Димитрија, налази се и Лабудин лик како клечи над рушевинама храма са упаљеном свијећом у руци и молитвеним погледом у небо.

Испод фреске је записано:

„ Дјевојка Лабуда из села Калудре у свакодневној молитви да се не утули пламен ове светиње.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest