Пише: Валентина Оташевић
Међу сакралним објектима и културно-историјским споменицима Горњег Полимља у Плавској жупи, у подножју брда Градац, на лијевој обали Лима, ушћу ријеке Комараче, испод стијене налази се манастир Свете Тројице.
О времену подизања цркве нема писаних извора, по народном предању нешто је старији од манастира Високи Дечани (1330. године). Претпоставља се да је саграђена у 13. вијеку – доба Немањића.
Манастир је подигнут или обновљен 1567. године, а његов ктитор је архимандрит Нестор, слуга Дечански. То је била једина величка црква све до изградње цркве Кирик и Јулита на Попратишту и цркве Св. Апостола Петра и Павла на Пиједолској ћафи.
Црква је грађена у византијском стилу.
Живописање манастира извршено је за вријеме Нестора. О томе постоје дјелимично сачувани записи, један изнутра на улазним вратима, а други у прозору олтара. Унутрашњост манастира била је украшена сценама српског сакралног сликарства. У манастиру се чува звоно које је послије Другог свјетског рата постало неупотребљиво.
У ратним вихорима манастир је више пута паљен, рушен и дизан из пепела. Манастирска слава и полагање бадњака на Бадње вече прерасли су у традиционалне манифестације којима овај феникс светосавског православља окупља вјерни народ.
Манастир Свете Тројице има изузетан значај као културно-историјски споменик. Као свједок историјске прошлости овога краја, законом је заштићен.
Као најстарији црквени објекат, духовни центар светосавског православља и световно-просвјетни центар на подручју Плавске жупе одиграо је улогу од великог значаја у очувању православне вјере и просвјећивању становништва овога краја. Брдо Градац са звонаром манастира Свете Тројице, са којег се пружа предиван панорамски поглед на Плавској језеро, привлачно је као излетиште, а манастирски комплекс са црквом и школом пружа услове за развој културног, вјерског и етно-туризма