Мандић: Они људи који су овдје били 24. октобра и гутали сузавац, 26. децембра прошле године и након тога на литијама – очекују да преузмемо одговорност и урадимо оно што смо им обећавали

„Данас смо положили вијенце на гробове посланика тадашњег ДФ-а – Коче Павловића, Јелисавете Калезић и Јанка Вучинића. Саопштили смо има да њихова борба није била узалудна. Остали смо и без многих драгих људи који су овдје били са нама попут највећег писца тадашње Црне Горе Ранка Јововића, колумнисте Велимира Ераковића, Вање Дурутовића шефа наше редарске службе и часног официра Војске Југославије и оних који у нас подржавали али нијесу могли доћи попут Катарине Брајовић и многих других“, навео је Мандић.

Влада је и до сада требало да буде формирана по једноставном принципу – да сваком припадне оно што је освојио на изборима и да свако на она мјеста која је добио постави свога који ће одговарати за политику која треба да се реализује, рекао је данас један од лидера ДФ-а Андрија Мандић.

Он је испред Скупштине, гдје је са представницима ДФ-а обиљежио пет година од од великих протеста, рекао да су се борили да конституишу владу од оних људи који су доминантно допринијели смјени овог режима.

„Дакле они људи који су овдје били 24. октобра и гутали сузавац и они који су 26. децембра прошле године били овдје и након тога на величанственим литијама, очекују од нас да преузмемо одговорност и урадимо оно што смо им обећавали са овог мјеста. Била би то велика превара и издаја тих људи ако не бисмо ми били спремни данас да преузмемо ту одговорност и мислимо да је и до сада требало да буде формирана влада по једном једноставном принципу – да сваком припадне оно што је освојио на изборима и да свако на она мјеста која је добио постави свога који ће одговарати за политику која треба да се реализују„, казао је Мандић одговарајући на питање да ли би због неслагања у формирању нове владе могло доћи до нових избора.

Лидери ДФ-а су поручили да је испред Скупштине прије пет година почела револуција која траје и да није било 24. октобра 2015, не би било ни 26. децембра 2019, нити 30. августа ове године.

Протести ДФ-а испред зграде Скупштине почели су 27. септембра 2015. под слоганом „Слобода тражи људе”. Организатори су тражили формитање прелазне владе и организовање фер избора. Испред Скупштине су поставили шаторе који су уклоњени 17. октобра током полицијске акције. Након тога су организовани митинзи са којих је Милу Ђукановићу, који је тада био премијер, поручено да има рок од седам дана да поднесе оставку и омогући формирање прелазне владе.

Један од лидера ДФ-а Милан Кнежевић рекао је данас да је циљ „револуције“ која је почела прије пет година да ослободи Црну Гору, да је демократизује и ослободи све заробљене институције које су били механизми моћи ДПС-а и одлазећег режима на челу са Милом Ђукановићем и Душком Марковићем.

„ДФ је побиједио на изборима 16. октобра 2016. заједно са осталим опозиционим странкама имали смо већину и било је неопходно да срамно Специјално државно тужиалштво по налогу Ђукановића и параполицијских структура организује и исценира тзв. државни удар не би ли смањио излазност на дан избора и не би ли кроз срамне и криминалне процесе против лидера и функционера ДФ-а кроз различите етапе покушали да забране наш савез и покушали да угасе тековине 24. октобра„, казао је Кнежевић.

Али, како је додао, „прегаоцу Бог даје махове“ и 30. августа ове године су побиједили они које су прогонили институционално и ванинституционално „управо они на које су бацали сузавце, хапсили им породице, гађали гуменим мецима и прогонили их по подгоричким улицама као звијери“.

„Истину сви знају у Црној Гори, а истина је да је ДФ донио промјене, зауставио реализацију Закон о слободи вјероисповијсети, кроз четири године разбио срамну оптужницу за државни удар због које ће сви њени креатори морати да одговарају чим дођемо до слободног и независног правосуђа„, казао је Кнежевић.

Један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић рекао је да је свака борба за слободу тешка, она подразумијева жртве, ризике.

„У земљама које нијесу демократске као што је Црна Гора била до 30. августа ове године не постоји други начин да се борите за слободу него на улици. Борба за демократију се никад не завршава, и ми се и ових дана доказујемо да се за демократију треба борити и на улици и у парламенту и у влади, гдје год постоји простор да се вриједности због којих смо се овдје окупили, бране. Ми смо 30. августа направили кључни корак ка демократизацији, чекају нас радикалне и болне реформе, наши људи који су овдје били са нама очекују од нове власти правду и осјећају потребу да Црна Гора на прави начин крене својим корацима„, навео је Медојевић.

Мандић је казао да многи који су обиљежили октобарске догађаје нијесу више са нама.

„Данас смо положили вијенце на гробове посланика тадашњег ДФ-а – Коче Павловића, Јелисавете Калезић и Јанка Вучинића. Саопштили смо има да њихова борба није била узалудна. Остали смо и без многих драгих људи који су овдје били са нама попут највећег писца тадашње Црне Горе Ранка Јововића, колумнисте Велимира Ераковића, Вање Дурутовића шефа наше редарске службе и часног официра Војске Југославије и оних који у нас подржавали али нијесу могли доћи попут Катарине Брајовић и многих других“, навео је Мандић.

ИН4С