Цијене које су сада у продавницама, за основне производе активне су јер истих има на лагеру и купљени су по тада актуелним цијенама. Ипак, нова набавка ових производа биће по новој, вишој цијени, поручили су из трговинских ланаца
Влада је прије неколико дана усвојила одлуку о ограничавању маржи за велепродају и малопродају, а из трговинских ланаца казали су за „Дан“ да то не значи да ће цијене основних животних намирница појефтинити. Марже су ограничене на пет одсто за велепродају и седам одсто за малопродају за уље, брашно, шећер и со.
Из трговинских ланаца су истакли да цијена зависи од улазне цијене, а оне су у последње вријеме порасле.
– Влада јесте донијела уредбу, покушала је да ублажи раст, али веома је тешко прогнозирати какав ће то имати ефекат. Цијене које су сада у продавницама за основне производе су активне јер истих има на лагеру и купљене су по тада актуелним цијенама. Ипак, нова набавка ових производа биће по новој, вишој цијени – поручили су из трговинских ланаца.
Да је ситуација на тржишту комплексна, прије два дана на састанку привредника и представника Владе подсјетио је и власник компаније „Воли“ Драган Бокан, који је истакао да су континуирани раст цијена, поремећаји у снабдијевању, неликвидност, повећање пореза на добит, неки од изазова који отежавају пословање привреде.
Највећа инфлација у последњих 15 година
Истраживање које су спровели ЦДТ и ДСД претходне седмице је показало да се Црна Гора суочава са стопом инфлације од 11,7 одсто у односу на годину раније, што је највећа стопа уназад 15 година. Истраживање је показало да су цијене хране у априлу 2022. године у просјеку биле веће за 25,3 одсто него у периоду прије пандемије, док су цијене безалкохолних пића су веће за 12 одсто. Разлози за инфлацију су према овом истраживању и интерног и екстерног карактера, а највише су допринијели период пандемије и рат у Украјини. Осим раста цијена основних намирница, дошло је и до раста цијена енергената, те су из Владе апеловали на рационалну потрошњу.
Да цијене незаустављиво расту показује чињеница да је литар сунцокретовог уља почетком прошле године коштао око еуро, док је у јануару ове године цијена била 1,40 еура, а сада иде и до 2,40 еура. Када је ријеч о бијелом брашну, прошле године је коштало око 40 центи по килограму, а сада око 80 центи. Цијена килограма соли је између 50 и 60 центи, док шећер кошта између 95 центи и 1,25 еура.
Ипак, упркос ранијим најавама из кабинета премијера Дритана Абазовића, као и министра економског развоја Горана Ђуровића, да ће учинити све да се нађе неки оптимум како би се заштитили грађани и ублажио раст цијена, ситуација на тржишту диктира темпо, па су производи сада углавном додатно поскупјели што трговинским ланцима додатно сужава простор за маневар.
– То је једини могући модел дјеловања државе, а да не нарушимо привреду и доведемо до несташице – казао је раније министар Ђуровић.
Влада је одлуку о ограничавању маржи усвојила након што је министарство економског развоја анализирало раст цијена на мјесечном нивоу за 22 основна прехрамбена производа.
– Влада ће на овај начин допринијети отклањању штетних последица повећања цијена производа од значаја за живот и здравље људи, а у свјетлу чињенице све учесталијег повећања цијена оних производа који директно утичу на животни стандард грађана – навео је Ђуровић.
Извор: Дан