Међутим, у таквој атмосфери, сматра Марковић, ријетко ће се ко од озбиљних кандидата одлучити за пријављивање на конкурс и тако себи дозволити да се над њим иживљавају посланички разломци из голих политичких интереса, ради функције за коју политички интереси, мимо стручности и поштења, не би требало да имају било какву улогу
Адвокат Александар Ковачевић и службеник полиције Владимир Делевић пријавили су се на јавни позив за избор новог врховног државног тужиоца. Из Тужилачког савјета су казали да су на јавни позив за новог ВДТ-а стигле двије пријаве.
Тим поводом огласио се адвокат Велибор Марковић који је казао да не треба посебно, па ни правним лаицима објашњавати какву улогу и значај има у сваком друштву функција и положај Врховног државног тужиоца.
„Наиме, видим да су се на посљедњем конкурсу за избор новог ВДТ-а пријавила два кандидата. Ниједног од њих лично не познајем. Само знам да је један од њих адвокат, чак и са звањем доцента, а други службеник полиције. Колегу адвоката сам ријетко када сријетао у суду, а другог највјероватније да нијесам нигдје. Али вјерујем да су оба квалитетна, стручна и поштена“, написао је Марковић на свом Фејсбук профилу.
Међутим, независно од њих, адвокат Марковић сматра да се то тако не ради, односно да избор за ВДТ не треба да се врши на такав начин.
„И није до њих, него до државе. Зато што претходно није створила ваљане Уставне и законске услове за пријављивање свих оних чији је досадашњи рад препознат како у правосуђу, тако и у широј јавности. Ово из разлога што је Уставом Црне Горе прописано да је за избор Врховног државног тужиоца у првом кругу потребна двотрећинска, у другом кругу тропетинска већина посланика. А однос између власти и опозиције је у овом тренутку толико заоштрен да је обје наведене већине практично немогуће обезбиједити какав год квалитет кандидата био, посебно имајући у виду инаћење, опструкцију, па и саботажу нове власти од стране претходне као садашње опозиције, до сада незабиљежену у демократским системима. Ништа спорно са аспекта бављења политиком“, појаснио је Марковић.
Међутим, у таквој атмосфери, сматра Марковић, ријетко ће се ко од озбиљних кандидата одлучити за пријављивање на конкурс и тако себи дозволити да се над њим иживљавају посланички разломци из голих политичких интереса, ради функције за коју политички интереси, мимо стручности и поштења, не би требало да имају било какву улогу.
„Некада је то рађено много озбиљније. Држава је практично имала свог кандидата иза чијег је имена стајала својим пуним капацитетом. Знало се о каквој се личности ради, њен рад је био праћен и препознат у друштву по стручности и квалитету. Обично би био позван од стране предсједника Скупштине, који би му отворено саопштио да је интерес друштва да он обавља ту функцију, уз сугестију да се пријави на конкурс и чврсте гаранције да ће имати подршку. Велику улогу имао је и секретар за правосуђе (министар) и што је најважније, сви су били озбиљни људи од ауторитета и дигнитета. Овако, без замјерке, чини се да се конкурс за избор ВДТ-а претворио у онај сличан избору хигијеничара у неком трећеразредном предузећу“, каже Марковић.
Он је поновио да то нема никакве везе са квалитетом двојице пријављених кандидата; напротив, не може се приговорити ни њиховој храбрости да се под тренутним условима и у ситуацији каква је сада, уопште пријаве на конкурс.
„Ипак, у претходно изнијетом треба тражити разлоге пријављивања тако малог броја кандидата; једноставно, већина озбиљних људи не желе да се излазу непотребном бламу и политичком поткусуривању од стране оних који не познају функционисање правосудног система, а питају се, односно одлучују. Посебно они који већ раде друге послове од којих можда зарађују и виши или макар приближно оној заради коју би остваривали као ВДТ“, увјерен је Марковић.
На крају додаје, да све то заједно ствара реалну опасност да би јединствену посланичку подршку могао да добије кандидат који објективно и не заслужује да обавља ту функцију, такође као дио опструкције, односно како би се касније његов рад оправдано представљао нестручним и неквалитетним, а то пребацивало као кривица новој власти.
Јавни позив за избор првог човјека тужилачке организације окончан је 18. фебруара, а јавни позив је 27. јануара расписао предсједник Тужилачког савјета Ивица Станковић.
У позиву је наведено да кандидати морају да испуњавају услове предвиђене чланом 43 Закона о Државном тужилаштву.
Тужилачки савјет ће на некој од наредних сједница саслушати кандидате, након лега ће донијети одлуку ко би по њима био најбоље рјешење за новог ВДТ-а. Прошли конкурс за ВДТ-а је пропао јер посланици крајем прошле године нијесу гласали за кандидате Тужилачког савета Лидију Вукчевић и Данијелу Марковић, које нијесу добиле 3/5 гласова у парламенту.
За избор Марковић гласало је 27 посланика, а 14 је било уздржано.
Специјална тужитељка Лидија Вукчевић тада није добила ниједан глас.
Она је била кандидат Тужилачког савјета, али крајем јуна у прошлом скупштинском сазиву није добила потребну већину у првом кругу – за њу је тада гласало 39 посланика, три су била против, а три уздржана, тако да Вукчевић није добила потребну двотрећинску подршку.
Осим за ВДТ-а у току је и конкурс Судског савјета за новог предсједника Врховног суда.