Главни интерес Русије је безбједност и стабилност на Балкану, а мит о веома штетном руском утицају је исфабрикован и упорно се шири од стране русофоба са циљем да затрује атмосферу сарадње у региону, изјавио је за “Дан” руски амбасадор у Црној Гори Владислав Маслеников
Главни интерес Русије је безбједност и стабилност на Балкану, а мит о веома штетном руском утицају је исфабрикован и упорно се шири од стране русофоба са циљем да затрује атмосферу сарадње у региону, изјавио је за “Дан” руски амбасадор у Црној Гори Владислав Маслеников.
Његова екселенција је оцијенила патетичним оптужбе Запада на рачун руског мијешања у унутрашње послове у Црној Гори, апострофирајући да се ти исти партнери са Запада најотворененије мијешају у црногорска друштвено-политичка питања.
– Што се тиче неких неоснованих оптужби на рачун Русије, желио бих да скренем пажњу на то да као „мијешање у унутрашње послове“ често покушавају да представе било какав наш коментар у вези са развојем догађаја у некој земљи који изазивају нашу забринутост. Уз то се отворено мијешање у унутрашње послове суверене државе Црне Горе од стране неких наших западних колега, када вам диктирају ко може или не може да уђе у Владу, на шта треба да се усредсреде Влада и парламент и како посланици треба да гласају о овој или оној резолуцији, само по себи подразумијева. Могу се, наравно, колико год патетично, представљати извјештаји о некаквом „штетном утицају“. Мада је проблем таквих извјештаја што је њихова увјерљивост на нивоу дјечјег вртића. И људи то виде – поручио је Маслеников.
Он је истакао да се пријатељства не граде бомбардовањем осиромашеним уранијумом, те да су за укоријењено руско-црногорско пријатељство излишне телевизијске рекламе и билборди.
– Мени и мојим колегама у Амбасади Русије је очигледно да вишевјековном руско-црногорском пријатељству нису потребне телевизијске рекламе, оно је дубоко укоријењено у народима наших земаља. Покушаји да се оно разруши каубојским нападима и твитер-дипломатијом немају перспективу. Пријатељство се не ствара бомбардовањима осиромашеним уранијумом, којих се овдје одлично сјећају. А они који расправљају о „штетном утицају“ Русије у Црној Гори нека се претходно овдје покажу као пријатељи 310 година, а онда нека дођу да разговарамо – јасан је Маслеников.
Од пет земаља кандидата само Албанија и Црна Гора су продужиле антируске мјере ЕУ
Испада да предлажући нам да у билатералној сарадњи почнемо од почетка, Подгорица наставља да вуче са собом тешко и у пракси бескорисно насљеђе према којем се једном у пола године придружује редовном продужавању антируских мјера ЕУ, нагласио је Маслеников.
– Подсјетићу да од пет садашњих кандидата за придруживање ЕУ, читав „сет“ таквих мјера подржавају само Црна Гора и Албанија. Зато мантра, која се у Подгорици понавља, да је за еврокандидата неопходна стопроцентна подршка спољнополитичких одлука ЕУ не звучи баш убједљиво.
Почећу од констатације коју никако не воле поједини ваши званичници: термин санкције се не може примијенити на ограничавајуће мјере које је Европска унија увела. Нелегитиман је са гледишта међународног права. Уводити санкције према било којој држави може само Савјет безбједности ОУН. Тврдња да су ове мјере Европске уније легитимне зато што су их увеле неке тобоже просвијећене државе потпуно је бесмислена са становишта међународног права. Судећи по саопштењима медија о контактима између службених лица Европске уније и Црне Горе, потпуно солидарисање на спољнополитичкој равни са ЕУ приказује скоро као главно достигнуће Црне Горе у процесу придруживања. Да ли то вашу земљу приближава чланству у ЕУ? Наравно, не – нагласио је Маслеников.
ЕУ за шест година обећава Црној Гори износ који је мањи од руских једногодишњих инвестиција
Неправедно је и контрапродуктивно стављати балканске земље пред вјештачки избор „или ЕУ, или Русија“ па захтијевати од земаља региона да се отарасе руског утицаја, истиче амбасадор Маслеников.
– Од каквог утицаја желе да вас спасавају? Од руских туриста? Од руских инвестиција? Само на основу приближних процјена за петнаест година независности улагања наших инвеститора у привреду Црне Горе нијесу мања од једне и по милијарде евра. Ради поређења – „Економски и инвестициони план за Западни Балкан“ предвиђа мобилизацију 9 милијарди евра за период од 2021. до 2027.године, од којих дио за Црну Гору, исправите ме ако гријешим, није већи од 600 милиона. Дакле, у просјеку на годишњем нивоу читава Европска унија обећава Црној Гори мање него што је једногодишњи износ руских инвестиција.
Са своје стране ми сматрамо да ни та ни друга средства не могу бити сувишна за Црну Гору и да се ваше напредовање према европским интеграцијама у потпуности подудара са развојем конструктивне и узајамно повољне сарадње са нашом земљом, што је очигледно из искуства читавог низа земаља чланица ЕУ, па и чланица НАТО-а. Узгред, ми се никада нијесмо изјаснили против ширења ЕУ, па приписивање нама тобожње тежње да ометемо приступање Црне Горе не значи ништа више него редовно „застрашивање“ од стране русофоба – рекао је Маслеников.
Пружање политичког азила лицима која су у Русији оптужена због озбиљних кривичних дјела није у складу са вашим напорима да затворите поглавља 23 и 24
Нија нам јасно како пружање политичког азила лицима која су у Русији оптужена због озбиљних кривичних дјела кореспондира са борбом против корупције и организованог криминала, а без опипљивијих резултата у тој области Црна Гора не може постати члан ЕУ.
– Чак и ми смо више пута препознали поруке из Брисела у вези с тим – да без конкретних резултата из преговарачких поглавља 23 и 24, која се односе на борбу против корупције и организованог криминала, напредовање у евроинтеграцијама тешко да је могуће.
Мада нам није јасно колико је са том борбом компатибилно пружање политичког азила појединим лицима која су у Русији оптужена због озбиљних кривичних дјела, посебно у организацији убистава, а која до сада ништа нису значила на политичком плану, осим што су пријатељи са неким политичарима. Узгред, постојање Интерполове потјернице свједочи да овдје не постоји никаква политичка позадина. У овом случају, пружајући азил Црна Гора крши неке одредбе Конвенције о статусу избјеглица од 28. јула 1951. године – казао је Маслеников у интервјуу “Дану”.