Бивша предсједница Врховног суда се позивала на Европску конвенцију о људским правима и основним слободама
Правни заступници бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице, која се налази у притвору, поднијели су Уставном суду Црне Горе двије уставне жалбе указујући на наводно кршење њених уставних и права предвиђених Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама.
Апелациони суд одбио је прије шест дана жалбу на одлуку којом се Меденици продужава притвор на још два мјесеца.
Апелациони суд је у образложењу навео да из телефонских разговора њеног сина Милоша Меденице произилази да је договарао пресуде са мајком у одређеним случајевима.
– Прва уставна жалба поднијета је 17. маја, против рјешења Вишег суда у Подгорици од 20. априла и рјешења Вишег суда у Подгорици од 22. априла. Друга уставна жалба поднијета је 17. јуна, против рјешења Вишег суда у Подгорици од 17. маја и рјешења Апелационог суда Црне Горе од 8. јуна. Подноситељка предметних уставних жалби, између осталог, жали се на повреду права из чланова 19, 20, 29, 30 и 32. Устава Црне Горе и чланова 5, 6 и 13. Европске конвенције о људским правима и основним слободама. Предмети су дођељени у рад судији извјестиоцу и савјетнику, а у складу са одредбама члана 53. Пословника Уставног суда Црне Горе разматрају се приоритетно – казали су „Дану“ из Уставног суда.
Јованић и Милош Меденица се нијесу жалили
Уставном суду Црне Горе, како кажу, до сада нијесу предате уставне жалбе подносиоца Милоша Меденице, сина Весне Меденице, и Блажа Јованића, бившег предсједника Привредног суда на рјешења о притвору.
Подсјетимо, тужилаштво терети Јованића да је формирао криминалну групу, као и да је починио кривично ђело злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању, односно да је злоупотријебио службени положај у више од десет стечајних поступака.
У члану 19 и 20 Устава, на које се у жалбама позивају Меденичини заступници, пише да свако има право на једнаку правну заштиту својих права и слобода, као и право на правни лијек против одлуке којом се одлучује о његовом праву или на законом заснованом интересу, те да право и на правну помоћ. У члану 29 највишег правног акта државе, измећу осталог, указује се да свако има право на личну слободу, као и да је незаконито лишавање слободе кажњиво.
– Трајање притвора мора бити сведено на најмање могуће вријеме. Притвор може трајати најмање три мјесеца од дана притварања по одлуци првостепеног суда, а одлуком Вишег суда може се продужити за још три мјесеца. Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу. Свако има право на правично и јавно суђење у разумном року пред независним, непристрасним и законом установљеним судом – наводи се у члановима 30 и 32 Устава, на које су се у уставној жалби, између осталог, позвали правни заступници Весне Меденице.
Меденица је у притвору од средине априла због сумње да је учествовала у стварању криминалне групе коју је предводио њен син Милош Меденица, а који се сумњичи да је водио криминалну групу за шверц дроге и цигарета.
Неке од главних доказа, транскрипте разговора са енкриптоване скај апликације који показују да Меденица договара куповину кокаина и обезбјеђује превоз шверцованих цигарета, објавио је раније портал Либертас прес.
Транскрипти показују, сматра тужилаштво, и да је његова мајка, тада предсједница Врховног суд, била упозната са криминалним активностима, те да су он и његови сарадници од ње очекивали заштиту.
Извор: Дан