МЕДОЈЕВИЋ: ГРАЂАНИ НЕ ТРЕБА ДА ПЛАЋАЈУ ДУГОВЕ ДРЖАВЕ НАСТАЛЕ КОРУПЦИЈОМ!

Црна Гора је дужна скоро 4 млрд ЕУР, и питање управљања са енормним дугом ће постати најважније политичко, економско и социјално питање. Од 2006 режим Ђукановића је повећао дуг за 3,3 млрд ЕУР.

За објективни анализу размјера дужничке кризе, важно је поставити питање – Гђе су отишле те милијарде?

Нема нових фабрика, болница, школа, аеродрома, пруга, мостова, бродова, вртића, испод линије екстремног сиромаштва је преко 25% популације.

Највећи дио позајмљеног новца завршио је у џеповима ДПС тајкуна који су пословне подухвате финансирали из буџета ( кроз јавне набавке) или из државних фондова, а посебно преко ИРФ. Новац који ИРФ дијели тајкунима је позајмљен. Када тајкуни не буду враћали кредите, терет плаћања ће се пренијети на пореске обвезнике.

Корумпиране Владе ДПС су позајмљивале новац по скупим каматама и са тим парама финансирали бизнис својих тајкуна. И сад те дугове треба да враћају будуће генерације кроз повећане порезе и смањење зарада и пензија.

Да ли је то поштено?

Наравно да није. Зато су и ови дугови које је прави бивши режим – НЕПОШТЕНИ!

Да ли грађани треба да враћају дугове, ако су паре завршиле у џеповима врхуске на власти?

Ја сматрам да НЕ ТРЕБА!

Зато се снажно залажем да се ти дугови прогласе НЕПОШТЕНИМ и да држава тражи од повјерилаца отпис оног дијела дуга који су дали корумпираним Владама ДПС!

Појам „непоштеног дуга“ први пут је употребио Професор на Правном факултету у Паризу и бивши Министар у Влади царске Русије Александар Сак, 1927 године и од тада се ова доктрина интензивно развија и у равни академских дискусија, али и у равни интересовања цивилног друштва, демократских еманципаторских покрета, синдиката и институција међународног правног поретка.

Према професору Саку, да би неки државни дуг био непоштен, морају се истовремено задовољити три услова : 1. да народ једне земље није дао сагласност за такве дугове, 2. да новац није коришћен у интересу државе и народа и 3. да су повјериоци били упознати са поквареним и непоштеним намјерама представника режима који је склапао такве дугове.

Од тада па до данас, ова теорија је додатно разрађивана, а постала је посебно актуелна због дужничке кризе која на глобалном плану постаје један од најважнијих фактора који утичу на експанзију глади и сиромаштва , па самим тим и социјалних, етничких, расних и религиозних конфликата. Без обзира на многе мултилатералне иницијативе, које су биле покретане од стране УН и других организација, земље у развоју сваки дан троше око 1,5 милијарду УСД на сервисирање спољних дугова. У актуелној финансијској кризи, многе од најзадуженијих земаља, којима су дугови отписивани кроз ове многе мултилатералне иницијативе, сада су поново изложене ризику од поновног пада у дужничко ропство, гђе це морати да смањују ионако мале фондове за социјалну помоћ, здравствену заштиту и образовање да би плаћали пристигле рате спољњег дуга. Главни недостатак ових иницијатива је био избјегавање проблематизовања питања легитимитета дугова. У прошлости, навећи дио ових дугова, узимали су корумпирани, деспотски режими, без адекватних процедура провјере оправданости задуживања, а посебно без ваљане контроле трошења тог новца. Тако су корумпирани представници режима, задуживали земљу, а новац преусмјеравали у своје приватне фондове ван земље. Наравно, уз прећутну сагласност и разумјевање повјерилаца, који нијесу превише бринули како ће режими трошити тај новац, јер су били сигурни да ће међународни правни поредак присилити и владе наследнике влада које су се задуживале, да плате дугове са каматама.

Посљедњих година, кампање за поништење „непоштених дугова“ резултирала је и конкретних политичким и правним акцијама, које су у великом броју случајева резултирале или поништењем или радикалним отписом оваквих дугова. Норвешка је 2006 године, била прва држава кредитор која је признала своју одговорност за давање „непоштених дугова“ земљама у развоју и отписала је 80 милиона УСД. У 2007 години Еквадор је основао прву комшију за ревизију ових дугова, која је имала пуну подршку Владе. На основу овог извјештаја , у децембру 2008. године Предсједник Еквадора Рафаел Цоррера је донио одлуку да не призна дугове према међународним кредиторима, као што су ММФ , ЊБ, као „непоштене“. После ове одлуке Еквадора, Влада је успјела да са 300 милиона УСД, отплати 2 милијарде УСД дугова, што је најбољи показатељ колико су кредитори и сами били свијешни да је корумпирани режим узимао кредите не за легитимне развојне циљеве, већ због личног богаћења.

Сакову доктрину „непоштеног дуга“ користиле су и САД, када су након свргавања Садама Хусеина, дугове његовог режима прогласиле нелегитимним, супротним интересима ирачког народа, што је довело о отписа највећег дијела тог дуга.

Развој ове доктрине, проширио је спектар нелегитимних елемената уговора о задуживању, па се сада приликом арбитража или суђења, посебно анализирају и могуће преваре, недостатак демократских процедура и сагласности, посебно штетне одредбе за државу дужника, финансирање пропалих пројеката, или пројеката који наносе штету људима, животној средини или економији, куповина прецјењене робе или услуга, подршка полицији у кршењу људских права, повећање дуга без оправданих економских разлога, агресивна и бескрупулозна кампања притиска на дужника да промовише скривене интересе и трошкове кредитора. Умјесто почетног термина „непоштени дуг“, сада се чешће користи термин „нелегитимни дуг“, који указује на неприхватљиве, нерегуларне, неадекватне, ненамјенске, неодговорне, сунљиве и преварне карактеристике Уговора о задуживању који указују на корупцију и криминал, које су усмјерене против опште прихваћених правних, политичких, економских, еколошких, што је посебно важно, моралних стандарда и принципа.

Тешко да се може наћи бољи, пластичнији и јаснији примјер „непоштених“ , „нелегалних“, „нелегитимих“ дугова, од ових које је Влада Црне Горе, преузела од власника КАП. Зато сам тада тражио да Скупштина Црне Горе, треба да донесе једногласну одлуку да се Уговор са власницима КАП-а раскине, због непоштовања уговора, али и да обавеже Владу да донесе одлуку да се ниједан цент дуга КАП, за које је Влада дала гаранције, НЕ ПЛАТИ, због основане сумње да се ради о „непоштеним и нелегитимним дуговима“.

Идентичан статус има и кредит од ЕXИМ банке за дионицу ауто пута у Црној Гори јер је цијена изградње оптерећена и надокнадом за корупцију.

Још јаснија је корупционашка шема са кредитима из Абу Даби Фонда за пољопривреду. Држава је узела кредит оф 50 мил. УСД за развој пољопривреде и подијелила већину средстава искључиво фирмама блиским АНБ и ДПС. Кредите су добиле и Вектра ( у стечају), Царине, Милкрафт (фарма крава и мљекара у Павином Пољу), ИМ Градина из Рожаја, Горановић, Франца. Новац није употребљен намјенски , тј. извучен је на приватне рачуне, пројекти нијесу реализовани, држава није узела добре колатере, дуг остаје држави, а паре тајкунима. Посао водили Петар Ивановић и Зоран Вукчевић. Паре лоповима, дуг грађанима.

Црна Гора у овом спору пред било којим међународним судом треба само да докаже да 1. грађани нијесу дали сагласност за ове дугове, 2. да новац није потрошен у интересу народа и државе и 3. да су кредитори знали за које ће намјене КАП да потроши новац. Правна позиција државе Црне Горе пред међународним судовима би била додатно појачана, када би се у међувремену, након политичке промјене и смјене режима Ђукановића, новопостављени независни државни тужилац подигао оптужницу против Ђукановића и његових сарадника за корупцију. Тада би ове дугове могли да категоризујемо као дугове деспотских корумпираних режима, што би нам дало додатне правне аргументе у прилог нашем ставу да дугове тајкуна (КАП…) не треба да плаћа држава, и поред формално правно легално склопљених уговора од стране Владе о преузимању гаранција. У сваком случају, нова власт у има прилику да покаже политичку вољу у одбрани елементарних интереса народа и државе и одбије да плати дугове које су склапали нека приватна лица, на штету државе ,а у своју личну корист.

Небојша Медојевић

Предсједник ПзП