Једнострано повећање минималне зараде, без преговора са удружењима послодаваца, увешће велики број малих и средниих предузећа у зону нерентабилности, посебно оних гдје људски рад чини највећу ставку у трошковима пословања, саопштио је један од лидера ДФ-а и предсједник Покрета за промјене (ПзП), Небојша Медојевић.
“И без повећања минималне зараде, мала предузећа у сектору услуга су већ ушла у зону нерентабилности и губитака, а сад ће се стање додатно погоршати и може доћи до гашења радних мјеста и повећања сиве економије”, навео је Медојевић у саопштењу.
Он сматра да је Влада постала генератор опструкција и проблема у пословању приватног сектора зарад јафтине социјалне демагогије и намјере да кроз разарање јавних финансија и хаоса на тржишту рада добију неки политички поени.
Медојевић тврди да Влада намјерно није извршила усвојени буџет за прошлу годину и да вјештачки одржава низак дефицит, због чега расте дуг државе према домаћим повјериоцима и шири се неликвидност у привреди.
Он је казао да су посебно угрожена мала предузећа, која раде на ивици рентабилности и окружена су нелојалном конкуренцијом.
“Влада за 11 мјесеци прошле године није исплатила преко 61 милион еура за капиталне пројекте. Нема података колико је остала дужна фирмама које су реализовале уговорене пројекте из капиталног буџета, а колико средстава уопште није ни уговорено”, навео је Медојевић.
Он је рекао да извршење капиталног буџета од само 58 одсто указује на озбиљне проблеме у реализацији те ставке. Капитални издаци, како је објаснио, могу бити значајан генератор одрживог раста, ако су пажљиво планирани и реализовани у циљу решавања структурних проблема привреде, као што су повећање запослености и извоза, супституција увоза и регионални развој.
“Реализација од само 58 одсто капиталног буџета указује на намјеру Владе да вјештачки држи дефицит номинално ниским, тако што неће реализовати капитални буџет. Ако не платите 61 милион за капиталне инвестиције, онда то значи мањи дефицит, али то може да значи и већи дуг државе према домаћим фирмама извођачима радова, раст неликвидности, кашњење зарада у тим фирмама, па и њихово гашење”, саопштио је Медојевић.
Влада, како је између осталог саопштио, није исплатила ни десет милиона еура субвенција пољопривредницима, десет милиона трансфера за социјалну заштиту, 11,4 милиона за уговорене услуге, три милиона еура за материјал и 12 милиона за права из области пензијског и социјалног осигурања, иако су доприноси за пензијско осигурање на зараде наплаћени у износу мањем за 13 милиона еура.