„Своју борбу против мафијизма и Организације водим из страха за будућност наше дјеце и наших породица. И наше Црне Горе. Нема побједе, без храбрости и спремности на жртву.“
Пише: Небојша Медојевић
Црном Гором већ годинама влада тајна организација, која не излази на изборе и нема никакав демократски легитимитет. Она годинама води никад објављени рат против црногорског друштва са основним циљем да задржи сталну атмосферу подјела и нестабилности измишљајући непостојеће пријетње држави. Ова опасна тајна организација, на чијем челу је борд састављен од неколико владара наших судбина, самог врха режима, корумпираних дјелова служби, структура организованог криминала. Организација има своју војску плаћеника, банке, компаније, медије, НВО, полицајце, тужиоце, судије, дипломате, лобисте.
Функционише са циљем да разори уставне темеље земље, легалне институције, систем вриједности и да формира паралелне противуставне и незаконите структуре моћи преко којих би чували свој утицај на креирање државних политика и блокирали било какве позитивне реформе које би угрозиле њихове приватне интересе и криминалне профите.
Непријатељи ове тајне организације су сви они који се боре за нормалну државу засновану на демократији и владавини права и који упорно годинама говоре, пишу и политички и јавно дјелују у правцу ослобађања државе и друштва од смртоносног загрљаја ове хоботнице.
Напади на мене не престају од 2000. године када сам први пут указао на појавне облике једне овакве организације која је настајала на дугогодишњем шверцу цигарета и корупцији у царини, полицији, ДБ и Влади који су овакве криминалне активности саме државе оправдавали тзв „вишим интересима“. У суштини, тада се у државном и друштвеном организму почео стварати монструм (сличан оном из култног филма „Осми путник Allien“) који је почео да се храни тако што је јео само ткиво домаћина тј. државе Црне Горе. Како је растао и јачао „осми путник“ тако је слабио и гасио се домаћин – држава Црна Гора.
Покрет за промјене и ја смо политички веома опасан противник Организације. Имамо чисту прошлост, руке нам нијесу упрљање крвљу 90-их, увијек смо били на страни правде и истине и бранили слабије, имамо одличне међјународне конкакте, наш оснивачки пројекат помирења са црногорским Србима је 2009. године постао и политичка реалност и формирано је непоходно повјерење између ПзП и НОВЕ, што је резултирало формирањем Демократског Фронта и голим оком видљивих позитивних промјена у опозицији. Настали из цивилног сектора битно смо доприносили стасавању једног новог политички активног антирежимског цивилног сектора, упозоравамо на погубну економску политику Владе и долазећи банкрот и дужничко ропство, раскринкавамао транснационалне нарко картеле и њихове везе са режимом. Промовишемо општи друштвени договор о Новој Црној Гори и не одустајемо.
Свој јавни ангажман, још од борбе против рата и фашизма 90-их, па до суростављања мафији данас, увијек сам доживљавао као своју патриотску обавезу и мој допринос сигурној будућности наше дјеце. Брутални медијски и физички напади на мене и моју породицу, нијесу мој лични проблем. Као што ни напади на Вању Ћаловић, Дан, Вијести, нијесу само њихови проблеми. Организација је посљедњим операцијама објавила рат друштву и држави Црној Гори. Прогутала је и ДПС и они више не као странка, већ само као услужни сервис Организације. Фашизам 90-их и мафијизам данас имају исти коријен у болесној идеји да група моћника контролише цјелокупно друштво путем идеологије или страха.
Своју борбу против мафијизма и Организације водим из страха за будућност наше дјеце и наших породица. И наше Црне Горе. Нема побједе, без храбрости и спремности на жртву. Побједа је само питање тренутка када нас који смо спремни на борбу буде довољно. Све нас је више и тренутак побједе се ближи. Само храбро.