Медојевић: Радницима Тошчелика Влада да исплаћује минималац од 450 еура до рјешења статуса имовине бивше Жељезаре

Фото: Поглед

Радницима Тошчелика Влада да исплаћује минималац од 450 еура до рјешења статуса имовине бивше Жељезаре. Сувише озбиљно и сложено питање да се пресјеца преко кољена без неопходних параметара и анализа, сматра предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић.

Прича о судбини Жељезаре Никшић је, каже он, сувише сложена да би јој се “прилазило на аматерски и паланачки начин”.

“Турска фирма је купила имовину бивше Жељезаре Никшић, која уласком у стечај више не постоји фирма, њени радници губе радни статус и фирма губи правни статус. Њеном имовином, потраживањима и дуговима управља стечајни судија, стечајно вијеће и стечајни управник. Турска фирма ие постала власник имовине, без било каквих обавеза према бившим повјериоцима бивше Жељезаре Никшић , држави, радницима. То треба да буде јасно свима”, казао је Медојевић.

Према његовим ријечима, турски власник је након стечаја формирао нову фирму у коју је, додаје, унио имовину бивше Жељезаре Никшић и кренуо са пословањем. Запослио, истиче, одређени број радника, “узимао кредите од мајке фирме из Турске, инвестирао, производио , продавао…”.

“Држава Црна Гора и Влада Црна Гора није имала никакав утицај и никаква законска права да се мијеша у управљање приватне фирме 100 одсто у власништву турске фирме TOSYALI HOLDING. Након седам година пословања приватна фирма Тошчелик из Никшића је одлучила да промијени свој статус и формирана је нова фирма „Tošćelik Alloyed Enginering Steel Nikšić DOO“ са капиталом од један еуро”, наглашава Медојевић.

Дјелатност ове фирме је, како је навео, трговина на велико металима и металним рудама.

“Очигледно је да је приватни власник одлучио да му је производња челика у Никшићу неисплатива и преорјентисао се на трговину. Све је рађено у складу са законом и у складу са пословним интересом приватног власника”, оцијенио је Медојевић.

Одједном, истиче, појављује се идеја да држава то јест Влада преузме Жељезару.

“Прво питање је зашто би Влада преузела приватну фирму која очигледно послује са губицима и тако директно помогла турског власника да се ратосиља имовине која му доноси губитак. Друго питање ие да ли је Влада урадила дуе диллигенце и испитала финансијско стање фирме и какви су биланси? Колико ја знам, није! Купује се “мачка у џаку””, тврди Медојевић.

Који су, пита он, дугови те фирме мајци фирми у Турској.

“Да ли ће Влада куповином фирме „Toščelik Alloyed Enginering Steel Nikšić DOO“ , преузети и њене непознате обавезе према банкама, матичном холдингу, повјериоцима који су изнад 50 милиона еура? Ако држава тј Влада размишља о евентуалном учешћу у овој причи прво треба да на основу озбиљне физибилити студије одлучи да ли се мозе и под којим условима организовати профитабилна и одржива производња челика или не”, наглашава Медојевић.

Од одговора на то питање, сматра он, зависи и однос према турском власнику.

“Ако је производња челика исплатива и ако се може наћи кредибилан инвеститор онда држава треба да одлучи да ли посредује између два приватна инвеститора или откупљује власништво ( са свим непознатим обавезама и ризицима ) или имовину турске фирме у Црној Гори, коју онда нуди на продају или заједничко улагање са неким од кредибилних стратешких инвеститора из бранше”, додаје лидер ПзП-а.

Интерсовање, каже, постоји, само је потребна кредибилна и стручна Влада.

“Величина, профил, технолошки и кадровски потенцијал никшићке Жељезаре су такви да на прстима једне руке се могу наћи евентуално заинтерсовани. Оптимално и брзо рјешење је дати управљане фирми која би пружила услугу “time and financial limited business management-a”. Потребно је значи наћи фирму са искуством која би се уговором обавезала да 2×6 мјесеци подигне перфомансе пословања и ассет припреми за аквизицију те у истој активно учествује и у посфестум се наплати кроз успјешно релазовану продају”, рекао је Медојевић.

Таквих фирми, указује он, са референцама искључиво са европског тла које имају потребне референце има.

Једна од њих је, додао је, њемачки GSC GmbH https://www.globalsteelconsulting.com/home.

“У овом случају битно је да се не ухватилмо неког преваранта као што је то случај у Србији био када је анонимусу без пребијене паре у џепу, Петеру Камарашу из Словачке, дато да управља Смедеревском Жељезаром “УС Стеел” након што су се Амери повукли из Европе и из Србије, Нјемачке и Кошица…”, истакао је лидер ПзП-а.

Према његовим ријечима, друго је да се брзо нађе потенцијални купац који би преузео Никшићку фабрику и организовао процес производње.

“Е сад ту долазимо до низа елемената за што би ми требало данима да појашњавам аматерима из Владе. У случају Никшића су то само и искључиво компаније са европског тла које осим интересовања имају средства и потребе. А таквих нема пуно, да се могу побројати на прсте једне руке. Прва би била Истанбулска Хабас корпорација https://www.habas.com.tr/ који имају и стеел дивизију.

Други је Италијански АБС који је прије мање од три месеца инвестирао више од 200 милиона еура у Жељезару у Сиску која је на истом нивоу као и никшићка. Са Италијанима би се лако могли договорити да уз гаранције преузму компанију обезбиједе њено пословање а да за то плате цијену Турцима која је по оном што је мени познато смијешно мала из перспективе већих играча на овом тржишту”, навео је Медојевић.

Трећи су, додаје, Аустријанци из INTECO Group ( https://www.inteco.at/en/home-en) и за њих је, сматра он, ова цијена комична.

“Али претпостављам да би они НК фабрику организовали као тзв. нус-суппорт што за последицу може имати (не мора да значи) смањење људског потенцијала и подизање технолошке опремљености која би пратила матицу. Четврти купац би могли бити Словаци из Pikaro Trading SE https://www.pikaro.sk/#home. И као пети последњи су Мађари из Dunaferr http://dunaferr.hu/en . Они су у власништву Украјинског Metinvest Holdinga https://metinvestholding.com/en/about којима је ова актуелна криза значајно осакатила пословање и истима би Никшић би могао бити прави погодак за никакве паре”, рекао је Медојевић.

Ради се, сумира Медојевић, о веома сложеном проблему који се не моше рјешавати преко кољена, брзо и без адекватних анализа и параметара.

“Влада треба да радницима обећа исплату минималца од 450 еура до рјешења статуса имовине Жељезаре и судбине производње челика у Црној Гори. На тај начин би се добило неопходно вријеме да се одлука о овом важном ресурсу Црне Горе донесе на бази провјерених и релеватних параметара и анализа у опстем интересу и радника, али и градјана и државе Црне Горе”, закључио је Медојевић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest