Важно је да медији могу слободно да раде, преиспитују ставове владе, предузећа, појединаца. Али је једнако важно да и медији раде свој посао професионално и да су за то одговорни, саопштила је у интервјуу за РТЦГ Карен Медокс, амбасадорка Уједињеног Краљевства (УК) у Црној Гори.
Она је рекла да је став Уједињеног Краљевства у вези са иницијативом Отворени Балклан да је од значаја да Црна Гора сама донесе одлуку о придруживању тој иницијативи.
Црна Гора је добила нову, про-европску владу. Услиједила су хапшења на високом нивоу, укључујући хапшења судских званичника. То је корак који су поздравиле Европска унија и међународни партнери. Да ли очекујете више оваквих корака и шта се заправо очекује од Црне Горе у даљем процесу интеграција, посебно у смислу поглавља 23 и 24 која су од највеће важности у смислу нашег приступања Европској унији?
Медокс: Знам да је црногорска влада веома усредсређена на приступање Европској унији – то је, након свега, платформа на којој је формирана ова нова влада. Стога сматрам да је правично рећи да ће вјероватно бити наставак реформи у овом правцу. УК би жељело да види јачање институција чиме се подржавају демократија и владавина права. То значи, на примјер, правосуђе којем људи вјерују. Потребан вам је Уставни суд који може судити онда када други преиспитују одлуке које доноси влада, јер онда имате пут којим можете адресирати оно на чему влада ради.
Има ли политичке воље за тим?
Медокс: Волим да мислим да има воље за наставком реформи јер је то платформа на којој је формирана ова влада. Али ту су и друге ствари. Потребни су вам грађански и привредни судови, јер како ће инвеститори имати поздање да уложе свој новац овдје ако не могу тражити судско обештећење уколико су, рецимо, жртве коруптивних процеса. То је важно што се тиче самих инвеститора, али једнако важно и што се тиче црногорске економије и њених грађана. Има и других демократских инстутута којима је потребно још рада, као што су рецимо медији. Важно је да медији могу слободно да раде, преиспитују ставове владе, предузећа, појединаца. Али је једнако важно да и медији раде свој посао професионално и да су за то одговорни.
Видите ли побољшања овдје у Црној Гори у смислу медијских слобода?
Медокс: У смислу слобода, медији их и имају Црној Гори. Видимо разноликост у смислу медијских кућа које изражавају политичке ставове, што није случај у великом броју земаља. Али проблем овдје је регулација и осигуравање да постоји одговорност медија који објављују непоткријепљен садржај. А онда грађани желе да држе медије одговорним, мислим да нема институционалних капацитета још увијек да то адресирају.
Још једна важна ствар, ваша земља се осврнула на кријумчарење цигарета, што кошта нашу економију, али и економију ваше земље. То је недавно заустављено. У том смислу, колико црногорске агенције сарађују са агенцијама ваше земље?
Медокс: Влада Црне Горе је недавно одлучно дјеловала у хватању у коштац са кријумчарењем, а посебно са кријумчарењем илегалних цигарета путем Луке Бар – што је од бенефита за обје економије. Управо је то сарадња која доноси добробит објема земљама. Фокус Уједињеног Краљевства овдје јесте и биће на изградњи капацитета, па смо понудили савјетодавну подршку у смислу законодавства и система који треба да постоје како би се супростављало трговини илегалним дуваном кроз Луку Бар. Такође смо скорије подијелили добру праксу Уједињеног Краљевства о томе шта радити са заплијењеном робом на начин који је у складу са међународним протоколима – а то је да се уништи таква роба усљед забринутости око њеног квалитета, здравствених стандарда и права интелектуалне својине. Тако да настављамо разговор у том смјеру. Али гледајући напријед, рефокусираћемо се на подршку у финансијским истрагама, на финансирање организованог криминала. Запљена цигарета је адресирање симптома, а ако желите да се борите против организованог криминала – морате пратити пут новца. То је оно на чему сад радимо. Сарађујемо са бројним агенцијама, не само са Управом полиције или Управом царина већ и са онима који раде на финансијским истрагама, финансијским установама како би скупа радили на истрагама.
Каква је сарадња?
Медокс: Сарадња је јако добра, на чему смо захвални.
Рекли сте да очекујете да цигарете буду уништене?
Медокс: Међународни протоколи сугеришу да је то најбољи начин да се то питање ријеши.
Јесте ли добили одговор од наших институција у вези са тим?
Медокс: Са њима о томе разговарамо, а о томе они воде своје унутрашње разговоре.
Имате ли неки датум?
Медокс: Немам такве детаље.
Упознати сте са иницијативом „Отворени Балкан“. На који начин Уједињено Краљевство посматра ову иницијативу и да ли сматрате да би то довело до кашњења приступању Европској унији, посебно када је ријеч о Црној Гори која је направила највећи напредак у приступним преговорима?
Медокс: Став Уједињеног Краљевства у вези са овом иницијативом јесте да је од значаја да Црна Гора сама донесе одлуку о придруживању иницијативи „Отворени Балкан“. То није одлука њених међународних партнера – то је питање за унутрашњу политичку дискусију. Уједињено Краљевство вјерује да је регионална координација добра ствар, уколико су укључене свих шест држава региона. То тренутно није случај. Циљ Берлинског процеса је био такав, као корак ка приступању Европској унији за овај регион. Остаје да видимо да ли би „Отворени Балкан“ постигао исто.
Вјерујете да би најбоље било кад би се свих шест држава прикључило иницијативи?
Медокс: Укључивање свих шест држава иницијативи, али под једнаким условима.
Друга иницијатива долази од француског предсједника Макрона о Европској политичкој заједници. Опоненти ове иницијативе кажу да би то довело до кашњења у проширењу Европске уније, али предлагачи тврде да је то добро за државе чланице јер би приступање било фазно и ако би испунили мјерила, могли би бити чланица. Какав је ваш став? Уједињено Краљевство није чланица Европске уније, али подржава њено проширење, посебно Црну Гору на том путу.
Медокс: Уједињено Краљевство није званично коментарисало ову иницијативу. Међутим, наша министарка вањских послова говорила је о већем јединству које смо видјели унутар шире Европе у протеклих пар мјесеци још од илегалне инвазије Русије на Украјину. То није нешто са чим смо се сусријетали раније, такво једно веће јединство. Сматрам да су коментари француског предсједника у складу са тим ставом и да, без обзира на то да ли је ова нова политичка заједница озваничена, сматрам да дијелимо заједничке европске вриједности, вриједности које и Црна Гора дијели – сматрам да је то један позитиван фактор у вези са вашим приступањем.
Шта ваша влада мисли о томе? Да ли би УК била чланица неке такве организације ван оквира Европске уније?
Медокс: Као што сам рекла, Уједињено Краљевство није званично коментарисало ову иницијативу.
Већ сте поменули руску агресију на Украјину. Црна Гора није дозволила прелијетање авиона шефа руске дипломатије изнад њене територије. Услиједила је пријетња директора руске државне свемирске агенције. Да ли то сматрате стварном пријетњом?
Медокс: Прво, морам да честитам Црној Гори на овој правилној одлуци која показује да је она озбиљна у спровођењу санкција и мјера као одговор на руску агресију. Црна Гора је чланица НАТО-а и напад на било коју чланицу био би напад на Алијансу – озбиљна ескалација тренутне ситуације. Русија зна да НАТО алијанса у цјелости стоји иза Црне Горе. Међутим, то не зауставља Русију у стварању и ширењу пријетећег наратива, како овдје тако и у другим државама гдје сматра да су људи рањиви на такав утицај.
Сматрате ли да је та пријетња стварна или је осмишљена само да изазове страх?
Медокс: Иако је то тешко рећи, то је пријетња која је осмишљена да изазове страх и да одвуче пажњу са онога што се дешава у Украјини.
Украјински предсједник Зеленски тражи још помоћи од западних земаља да помогну, укључујући и у оружју. Руска страна је имала продор на источној страни те земље. Вјерујете ли да је пружено довољно подршке Украјини, посебно у смислу оружја? Знамо да Уједињено Краљевство даје велику подршку Украјини. Јуче је амерички предсједник Бајден најавио додатну подршку. Како ви видите позицију НАТО-а у вези са ратом у Украјини?
Медокс: Као што сте и рекли, Уједињено Краљевство предводи напоре НАТО-а према свему што се догађа у Украјини. А и сами смо пружили велику подршку, не само у смислу оружја, већ такође и кроз хуманитарну помоћ. Сарађујемо са земљама широм свијета, а посебно са НАТО чланицама, да пружимо додатну подршку, не само кроз НАТО, већ и кроз друге форуме гдје можемо пружити подршку Украјини. Црна Гора је такође пружила велику подршку кроз различите међународне форуме. Видјели смо резолуције Савјета за људска права Уједињених нација, Свјетске трговинске организације, Међународне организације рада, Свјетске здравствене организације, наравно Генералне скупштине Уједињених нација, а у томе цијенимо подршку Црне Горе. Мислим да чак и најмање земље могу пружити подршку и важно је да Русија види да се велики број земаља не слаже са оним што се дешава у Украјини и да желе да виде крај овог рата и повратак украјинског суверенитета у цјелости. НАТО је само један пут којим се може пружити подршка, а бројне земље вриједно раде на томе. Уједињено Краљевство јесте једна од тих земаља. Сарађујемо са НАТО земљама да побољшају ниво подршке, без обзира је ли то кроз помоћ у финансијама, оружју, хуманитарној подршци, али и политичка подршка је једнако важна.
Извор: РТЦГ