„Ми желимо европску, а не епску Црну Гору.”

Пише: Стефан Синановић

Јесте да смо се у овдашњој политичкој збиљи наслушали и глупљих теза али нисам могао да вјерујем да је ово један од официјелних слогана Социјалдемократа у кампањи за предстојеће парламентарне изборе. Кад не лези враже – Дамир Шеховић је Вијестима казао да су они „(…) људи који вјерују у европску, а не епску Црну Гору заглављену у средњем вијеку.”

Јасно, нико не очекује од Дамира Шеховића да буде упућен у било шта нарочито, па ни у појам епа. Међутим, оволико ступидна и контрадикторна изјава изненађујућа је чак и за његове габаритне капацитете. Ем је читава Европа, заједно са свим европским врлинама, настајала на темељу епике (Вергилије, Данте, Тасо, Шекспир, Милтон или, у крајњој линији, Његош угледали су се на Хомера), ем је дословно име континента и уније (у коју би Шеховић да хрли без да је познаје) потекло из мита о коме сазнајемо таман преко епике (исто Хомер, Il. xiv. 321—22). И не само Европа, јер је еп у бедемима цијелог цивилизованог свијета: попут афричких епова о Лианжау, Нсонгу, Фарану, или карело-финских руна од којих је састављна Калевала, па нартске легенде Кавказа, све до врхунаца попут сумерско-акадског Епа о Гилгамешу или скандинавске Еде и безусловно класичних епопеја попут Рамајане, Одисеје, Енејиде, Беовулфа и сл.

Руку на срце, нећемо рећи да Шеховићу смета ни Пјесма о Нибелунзима ни Илијада (можда је чуо за њих, али их читао није сигурно). И овдје ваља рећи отворено – потпредсједнику Социјалдемократа, конкретно, сметају гусле и црногорско епско насљеђе. Додуше, јесте да се Запад таман дивио нашој епској традицији, и јесте професор Милман Пери дошао право са Харварда да слуша гусле да би Европи додатно објаснио Хомера, јесте и Фридрих Ниче преводио пјесме о Краљевићу Марку, и јесу их обожавали Гете и браћа Грим, и јесте се Умберто Еко поклонио Вуку, и јесте да и наша епика на једном доста ширем нивоу, својим верификованим врлинама, припада узвишеној форми која би опчинила Микеланђела или Рубенса. Конкретно, свако са имало осјећаја за лијепо препознаће хомеровске висине у пјесми о Бановић Страхињи. Ели ето, Дамиру Шеховићу, иначе министру просвјете, ништа се ово не допада, он је из Плава процијенио да је то блатњаво и архаично и да је у сукобу са Европом, Његош нам је кочница, а нову визију свијета и прогрес ће да нам представе (слушајте сад ово!) Иван Брајовић и он.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest