„Ми знамо ко смо“: Људи у Црној Гори ће први пут, без икаквих притисака, моћи да кажу ко су и којим језиком говоре

Због чега иста иницијатива није покренута пред попис 2011. године? Упркос жалбама, примјерима дискриминације и притисцима, све ове луче демократије, експерти, социолози, НВО сектор и комисије, на све досадашње пописе су само потврдно климале главом и биљежиле резултате.

пописница

Иницијатива Центра за демократску транзицију да се приликом предстојећег спровођења пописа становништва не прикупљају подаци о националној и религијској припадности, као и о језику, спорна је на неколика нивоа.

Кренимо од тога да је увредљива, на једном мјесту стоји: „Боље информисани грађани немају дилему да је попис статистичка акција која треба да олакша, подупре и усмјери државне политике. Међутим, у Црној Гори влада увријежено мишљење да се попис одвија ради изјашњавања грађана о вјери, нацији и језику”.

Није раритет, нити новина, да представници овог невладиног удружења разврставају грађане Црне Горе на боље и лошије информисане (само је нејасно откуд им кредибилитет и на основу чега они то раде, такође којим системом, постоји ли нека комисија?). Да ли иницијатива треба да сугерише да слабије информисани (по параметрима ЦДТ-а) не треба да имају став о томе којим језиком говоре или којој конфесији припадају, да ли то треба да одлучи неко (опет по парамтерима ЦДТ-а) боље информисан од њих, или у њихово име? У најмању руку би се могло помислити да је чудно како пречесто организација (којој у имену ипак стоји ово „демократски”) показује мањак осјећаја за демократију која сваком појединцу гарантује право да слободно говори о властитом идентитету и да се о томе изјашњава. То је посве валидан и легитиман процес и у томе нема ништа спорно. Или се користимо аргументом демократије само када нам резултати демократске воље одговарају и иду у прилог?

И ту долазимо до другог проблема: на свим досадашњим пописима у Црној Гори су ова питања, која наједном постадоше спорна, била кључна. Адресе које се данас залажу за одлагање, бојкот или иницијативе ове врсте су им прилазиле најагресивније и третирале их као питање од епохалне важности. Због чега иста иницијатива није покренута пред попис 2011. године? Упркос жалбама, примјерима дискриминације и притисцима, све ове луче демократије, експерти, социолози, НВО сектор и комисије, на све досадашње пописе су само потврдно климале главом и биљежиле резултате. Шта се то, у међувремену, промијенило од 2011. године, сем промјене власти (да не будемо цинични па кажемо демократске транзиције) која ваљда треба да буде потврда демократске зрелости?

Ствар је посве проста – људи у Црној Гори ће први пут, без икаквих притисака, моћи да кажу ко су и којим језиком говоре. Ускраћивање овог права је атак на цивилизацијске и грађанске вриједности и није у реду. Попис треба одржати на досадашњи конвенционалан начин, ако је могло 2003. и 2011. може поново. Наша иницијатива не види проблем, нисмо га видјели ни раније када нам околности нису ишле на руку – и тада смо излазили и знали одговор. Знамо и данас:
– Србин/Српкиња
– језик српски
Видимо се на попису,

Ми знамо ко смо

Извор: ФБ страница „Ми знамо ко смо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial