Милан Кнежевић добитник награде „Радоје Домановић“ за роман „Обала несанице“

privatna arhiva

Жири је закључио да је „Милан Кнежевић написао дело, које сведочи о свакодневном масовном посрнућу, а истовремено буди и гради дух слободарског отпора“

privatna arhiva

На књижевној свечаности, одржаној 15. априла у Дому српских писаца у Београду, за најбољи сатирични роман, објављен прошле године, проглашена је „Обала Несанице“ Милана Кнежевића, (“Штампар Макарије, Београд, 2021.).

У образложењу Жирија за додјелу награде “Радоје Домановић”, који су сачињавали пјесник Радомир Андрић (предсједник) и чланови Душко М. Петровић, Петар Жебељан, Видак Масловарић и Слађана Митровић, истиче се да је „аутор уз аутентичан литерарни приступ сагледао феномен диктатуре на свим светским дестинацијама и у свим временима, узевши за место радње имагинарну афричку државицу, Обалу Несанице, у којој владар држи у ропству своју банана-државицу, правећи од ње приватни феуд, место колективне хипнозе нације, заљубљене у свог великог Вођу, који развија полигон за процват диктатуре уз обилату подршку домаће и међународне мафије“.

Такође је наглашено да „Кнежевић у свом гротескном маниру, кроз моћну сатиру, описује морбидну слику репресивног система, али не даје коначне дијагнозе, не стаје на било чију страну, и не одговара на чувено питање по називу познатог романа руског писца, Херцена, „Ко је крив“.

Екстремни и беспоштедни хумор аутора уверава да, ни уз најбољу вољу, читалац ових вртоглавих страница не може разликовати бриљантну пародију од трагикомичне стварности“.

Жири је закључио да је „Милан Кнежевић написао дело, које сведочи о свакодневном масовном посрнућу, а истовремено буди и гради дух слободарског отпора“.

У Дому српских писаца у Београду награде „Радоје Домановић“, као најзначајнија признања Удружења књижевника Србије за књижевну сатиру, додијељене су и у осталим категоријама.

Признање за укупан допринос књижевној сатири припало је Драгославу Михаиловићу (Ћуприја, 1930), из Београда, романописцу, приповједачу, сценаристи, драматургу, редовном члану САНУ, чија дјела, „Кад су цветале тикве“, „Петријин венац“ и „Чизмаши“ припадају и врху српске сатиричне књижевности. Ово признање равноправно је додијељено и Миломиру Ђукановићу (Милина, код Лознице, 1948), из Београда, аутору сатиричних прича, пјесама и афоризама, и дугогодишњем новинару и уреднику сатиричног листа „Јеж“ и ТВ Београд. Признање за најзначајнију књигу сатиричне поезије у 2021. години равноправно је додијељено Војиславу Вукотићу (1941) из Београда за књигу „Платонски читаоци“ (УКС), и Андрији Радуловићу (1970) из Подгорице за збирку „Генерал и ласта“ (УКЦГ).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest