Милатовић: Спремни смо за арбитражу око Светог Стефана

Влада је спремна да одбрани и сачува јавни интерес у арбитражама са закупцем хотела на Светом Стефану, поручио је министар економског развоја Јаков Милатовић. Он је „Дану“ открио да је Влада изабрала америчко-енглеску адвокатску канцеларију за правног заступника у спору са закупцем хотела. Истакао је и да је усвајањем буџета направљен историјски искорак за грађане.

Каква jе тренутна ситуациjа са уговором о закупу хотела на Светом Стефану? Када ће почети арбитражни поступак и шта очекуjете од њега? Да ли ће хотели и наредне године бити затворени?

Закупац хотела Свети Стефан, потпомогнут привременом мjером Привредног суда коjу jе потписао судиjа Блажо Jованић, а коjа jе у међувремену укинута од стране виjећа Привредног суда, у новембру je пред Лондонским судом за међународну арбитражу покренуо арбитражни поступак против државе и предузећа у већинском државном власништву коjа су потписници уговора о закупу. С тим у вези, Министарство економског развоjа jе расписало Jавни позив за избор адвокатске канцелариjе коjа ће заступати државу, а Влада jе на сjедници од 23. децембра дала сагласност да се за правног заступника државе изабере позната америчко-енглеска адвокатска канцелариjа McDermott Will & Emery. Покретању овог поступка претходило jе покретање арбитражног поступка против закупца и Амана од стране компаниjе Свети Стефан хотели АД, и то због неотварања хотела у 2021. години, утврђеног вишегодишњег кршења уговора и неодржавања имовине у складу са стандардима хотела високе категориjе. Покретање овог поступка учињено jе у циљу заштите имовине коjа jе предмет уговора о закупу и обезбjеђивања поштовања уговора од стране закупца.

Желимо послати поруку да смо спремни да одбранимо и сачувамо jавни интерес у овим арбитражама те да jе право на нашоj страни. Додатно, очекуjемо да закупац отвори хотел у 2022. години, у складу са своjим уговорним обавезама.

Да ли ће Влада наложити Будванскоj ривиjери да уради што и Свети Стефан хотели по питању ПДВ-а коjи ниjе обрачунат за кириjу закупцима од 2006. до 2019. године? Да ли МЕР има податак колики jе износ ПДВ-а коjи ниjе обрачунат закупцу хотела и да ли jе уопште могуће наплатити таj новац?

Менаџмент компаниjе Свети Стефан хотели АД jе на сjедници скупштине акционара од 3.12.2021. године обавиjестио све акционаре о чињеници да су, путем независне ревизиjе и на основу мишљења двиjе адвокатске канцелариjе, утврдили да jе закупац хотела на Светом Стефану дужан да закупнину утврђену уговором о закупу уплаћуjе у износу увећаном за износ ПДВ-а, односно да jе пореска основица код закупнине у раниjем периоду погрешно обрачунавана.

Имаjући у виду предње наведено, Влада очекуjе од и менаџмента Будванске ривиjере и ХТП Милочера да jоj доставе детаљну информациjу о околностима у вези са евентуално погрешно обрачунатим ПДВ-ом, са предлогом корака за дјеловање по том питању. Министарство у овом тренутнку нема податке о коjем износу ПДВ-а се ради, али начелно ћемо подржати све одлуке менаџмента компаниjа коjима се штите права из уговора о закупу и шири jавни интерес.

Да ли се, након мало више од годину дана рада на позициjи министра, каjете што сте прихватили оваj посао и напустили ЕБРД или сматрате да сте дониjели добру одлуку?

Прихватање позива тадашњег мандатара да будем министар, у налету историjских промjена коjе су се десиле, била jе велика част. То и велику одговорност са коjом сам приступио функциjи осjећам и данас, иако jе било веома тешко наслутити све изазове коjи су били испред нас. Иако jе то био веома напоран период у мом животу, поносан сам на сваки дан претходне године jер знам да смо непоколебљиво радили искључиво у интересу грађана, и као министарство дали допринос остварењу визиjе предсjедника Владе о бољоj и успjешниjоj Црноj Гори. Посебно сам посвећен стварању повољног животног амбиjента за генерациjе коjе тек долазе, осjећаjући одговорност према своjоj и осталоj дjеци у Црноj Гори. Одговорне одлуке не трпе каjање, а постигнути резултати потврђуjу исправност моjе одлуке.

Да ли са овако усвоjеним буџетом можете гарантовати да ће реформе из програма „Европа сад“ бити спроведене?

Усваjањем овог буџета направљен jе историjски искорак за наше грађане, а све то не би било урађено да нисмо разматрали потребе нашег друштва и на основу њих креирали инклузивне и реалистичне проjекциjе коjе ћемо спровести током 2022. године. Ово jе буџет коjи истовремено улаже у људски капитал, кроз програм „Европа сад“ и у инфраструктуру – кроз капитални буџет и програм „Црна Гора одмах“. Дакле, повећавамо зараде, чиме чинимо куповну моћ наших грађана већом, а истовремено постављамо нашу економиjу конкурентниjом у диjелу смањења пореског оптерећења.

Наша визиjа jе jасна: изградња средње класе коjа се може догодити само уз стварање добро плаћених радних мjеста за људе коjи ће остати да живе и раде у Црноj Гори. Усвоjени буџет за 2022. ће тако поставити темеље одрживиjег и инклузивниjег економског раста.

Можете ли нам предочити колики проблем Влади ствара укидање опциjе задужења за дефицит и резерву?

Морам да констатуjем да jе у одређеноj мjери Влади на неки начин одузет механизам вођења диjела економске политике кроз онемогућавање задужења ради рефинансирања обавеза по нижим каматним стопама и дужим роковима отплате. Ниjе наjjасниjе коме не одговора да скупе старе кредите са кратким роковима отплате замиjенимо jефитниjим кредитима са дужим роковима отплате? Или да кинески доларски кредит рефинансирамо у повољниjи кредит у еурима. Реструктурирањем jавног дуга са повољним условима отплате добили бисмо додатну ликвидност у државном буџету из коjе бисмо могли да финансирамо даљи развоj економиjе. У наредним годинама нас чека снажан инвестициони циклус у енергетику, саобраћаj, дигиталну, али и друштвену инфраструктуру, што ће поред убрзане економске и институционалне конвергенциjе омогућити да Црна Гора 2026. године буде пуноправна чланица Европске униjе, са jаким и независним институциjама, и са просjечним животним стандардом на нивоу просjечног у земљама чланицама ЕУ.

Шта грађани могу очекивати од МЕР-а у 2022. години?

Програмом рада Владе за 2022. годину Министарство економског развоjа jе планирало више од 70 активности за наредна четири квартала. Са сигурношћу могу тврдити да ће моj тим предано радити како би се ови циљеви реализовали, како jе то био случаj и у 2021, када смо успjешно реализовали исто толико активности.

Посебан акценат биће на запошљавању младих кроз Програм за младе коjим ћемо дати прилику за додатно оспособљавање стручног кадра. У области туризма нас очекуjе рад на диверзификациjи туризма, са фокусом на развоj руралног, културног, наутичког, спортског туризма и све то кроз циљеве дефинисане Стратегиjом туризма коjа ће бити усвоjена за период до 2025. године. Такође, биће усвоjен и нови Закон о туризму и угоститељству коjи ће доприниjети стварању бољег правног амбиjента у областима за коjе jе надлежан. Желимо да наредне године отворимо тему унапређења рада Националне туристичке организациjе, гдје бисмо снажниjе инкорпорирали улогу туристичке привреде у њеноj управљачкоj структури и дјеловању. Оваj модел се показао успjешним у многим туристичким велесилама.

Креирање Кредитно-гарантног фонда биће у фокусу у првом кварталу наредне године, чиjим креирањем ћемо омогућити кредитну доступност великом броjу предузећа коjа тренутно нису адекватно сервсирана од стране банкарског сектора.

Период пандемиjе jе показао мањаквост у диjелу непостоjања робних резерви те ћемо у овоj години пажњу посветити и анализи потребе постоjања одређеног тиjела или институциjе коjе ће се бавити овим питањем.

Све у свему, пред нама jе jедан интензиван период и надам се да ћемо успjети да одржимо континуитет и да ће проценат реализациjе плана за 2022. годину бити на завидном нивоу. Чврсто вjеруjем да ће примjена планираних политика доприниjети креирању jош бољег економског амбиjента за наше грађане.

Радници са сjевера су разочарани што нијесу обухваћени законом коjим jе предвиђена исплата отпремнина за раднике рударско-металског сектора. Да ли jе буџетом за наредну годину предвиђен новац за евентуално обештећење или исплату отпремнина и за раднике пропалих предузећа са сjевера? Да ли радницима са сjевера можете обећати да ће у 2022. години бити донесен закон коjим ће и они стећи право на исплату отпремнина?

Законом коjи смо дониjели се утврђуjе право на остваривање финансиjске подршке оним радницима из рударског и металског сектора коjи су изгубили посао услед отварања стечаjног поступка у бившим државним предузећима, а да притом нијесу остварили право на отпремнину или исплату по основу владиног социjалног програма из раниjег периода. Дакле, не ради се о исплатама отпремнина или о правима по основу рада, већ се ради о закону чиjи jе циљ исправљање транзиционе социjалне неправде коjа jе погодила одређени броj радника из ових сектора.

Нетачни су наводи да радници са сjевера нијесу обухваћени законом. Закон ниjе био регионално одређен, већ секторски – као што и сам назив закона каже – и посвећен jе бившим радницима рударско-металског сектора, укључуjући и оне раднике из предузећа са сjевера коjа припадаjу том сектору. Конкретно, према евиденциjама Министарства, оваj закон ће обезбиjедити остваривање социjалне правде за отприлике 1.300 радника: Комбината алуминиjума АД Подгорица, Прерада доо Подгорица, Ковачница доо Подгорица, Рудници боксита АД Никшић, Фабрика електрода Пива Плужине, Имако АД Биjело Поље, Прва петољетка Биjело Поље, Рудник “Шупља стиjена“ доо Пљевља, Рудник мрког угља “Иванград“ Беране. Услови за остваривање права на финансиjску подршку су опште постављени, тако да уколико се утврди и да радници неких других бивших државних предузећа остваруjу право по овом закону, и њима ће бити исплаћена финансиjска подршка.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest