Милош Црњански је рођен на данашњи дан 1893. године у Чонграду, школовао се код фратара пијариста у Темишвару, студирао у Ријеци и Бечу, завршио компаративну књижевност, историју и историју уметности у Београду.
У међуратном периоду био је професор и новинар, истакнута фигура модернистичке књижевности, полемичар у низу разнородних праваца, уредник антикомунистички оријентисаног листа Идеје. Као нижи дипломатски службеник, као аташе за штампу и дописник Централног пресбироа, боравио је у Берлину (1929–1931, 1935–1938) и Риму (1938–1941). Као новинар, специјални дописник и репортажни писац репрезентативних београдских листова Политика и Време, извештавао је из Шпанског грађанског рата и из скандинавских земаља.
Други светски рат га је затекао у Риму, одакле је – после немачке окупације и распарчавања Краљевине Југославије 1941. године – спроведен, попут осталих дипломатских службеника, за Мадрид и Лисабон. У 1941. години прикључио се емигрантској влади Краљевине Југославије у Лондону. Будући да је био новинар изразито антикомунистичке оријентације, отпуштен је из дипломатске службе 1945. године. Остао је у емиграцији, у Лондону, у периоду између 1945. и 1966. године. Означан као предратни симпатизер пронемачке политике није могао добити прикладно запослење – радио је као књиговођа у обућарској радњи и продавац књига, остајући често без посла и у крајњој животној оскудици. Тек 1966. године дозвољено му је да се врати у Београд, у којем је умро 1977. године.
Као романсијер, песник, путописац, драмски писац, приповедач, новинар, он је обележио и историјску и књижевну позорницу српског језика. У својој животној и уметничкој судбини спојио је нека од најзначајнијих својстава српске и европске историје: високу уметничку вредност, самотништво и сиромаштво, апатридску судбину која је постала европска судбина писца, непознатост и приватност егзистенције као садржај савременог духовног лика. Вративши се у Београд, свом луталаштву припојио је повратак у завичај. И премда никада није у јавној свести имао онај значај и оно место које је заслуживао како по осећајности и духовности својих дела тако и по савршенству њиховог уметничког израза, Милош Црњански остаје највећи српски писац у двадесетом веку.