Црна Гора је након 30. августа 2020. године изгубила доста времена и веома је мало урађено да би се и кроз чишћење бирачког списка вратило повјерење грађана у изборни процес, рекао је Дејан Миловац из Истраживачког центра МАНС-а.
МАНС, како је рекао Миловац агенцији МИНА, годинама указује да су манипулације бирачким списком један од кључних механизама, уз злоупотребу државних ресурса, уз помоћ којих политичке партије покушавају и успијевају да утичу на коначан изборни резултат.
Он је казао да није тајна да је такво стање до сада највише одговарало Демократској партији социјалиста (ДПС) која је више од три деценије вршила власт, дијелом и захваљујући бирачком списку који је омогућавао гласање и онима који то право нису имали или су га одавно изгубили.
„И док се није могло очекивати да ће ДПС себе лишити једне такве привилегије и самоиницијативно ући у сређивање бирачког списка, изненађује више него опипљива пасивност нове парламентарне већине када је у питању рјешавање овог проблема, чак и у редовима оних партија које су најгласније препознавале управо бирачки списак као једну од полуга моћи ДПС-а“, оцијенио је Миловац.
Он сматра да је Црна Гора након 30. августа изгубила доста времена, а да је јако мало урађено како би се и кроз чишћење бирачког списка вратило повјерење грађана у изборни процес, а истовремено се неутралисао један простор за злоупотребе који са смјеном власти није припадао више само ДПС-у.
Миловац је рекао да можда у тој чињеници дијелом и лежи одговор на питање због чега није било видљивих напора да се овај проблем ријеши.
„Нарочито када видимо са колико ентузијазма и заиста премало моралних скрупула партија нове владајуће већине настављају да користе све оне механизме за очување политичке моћи за које су до сада тврдиле да су иманентне искључиво ДПС-у и њиховим политичким сателитима“, казао је Миловац.
Он је додао да Црну Гору на јесен нас чека нови круг изборног процеса, који ће се врло вјероватно одиграти по “старим правилима” и уз бирачки списак који је није много уређенији него раније.
Миловац је рекао да су не само дупли бирачи, већ прије свега преминуле особе и огроман број гласача из дијаспоре који никада нијесу одјављени из Црне Горе, уз такозване дупле и фантомске бираче, били неки од кључних проблема са бирачким списком.
„Током локалних избора 2014. и 2018. године, МАНС је поредио стања у бирачком списку у смислу промјена које су извршене, само да би дошли до закључка да је за готово половину од укупно уписаних бирача, регистрована нека промјена“, истакао је Миловац.
Он је објаснио да се највећи дио промјена у бирачком списку односио на промјене бирачких мјеста унутар општина, затим пребивалишта, промјене кућне адресе и слично.
„Наравно, фантомски бирачи који на адреси имају само личну карту, а нико их није видио да живе на тој адреси, особе које су имале могућност да више пута гласају на различитим бирачким мјестима унутар општине или у другим општинама, преминуле особе које нису редовно брисане из бирачког списка и слично“, навео је Миловац.
Он је казао да је 2018. година уједно била и посљедња након које је Министарство унутрашњих послова увело доста строже услове за приступ бирачком списку, што је у коначном онемогућило квалитетну цивилну контролу бирачког списка и откривање неправилности.
„Нажалост, не видимо да је промјена власти донијела битније промјене на том плану, нити конкретизацију политичке воље да се овај проблем и коначно ријеши“, сматра Миловац.
Он је указао да у Црној Гори и даље има општина и насеља у којима је више регистрованих бирача него становника, што, како је оцијенио довољно говори до које мјере је претходни систем био непосвећен дугорочном рјешавању овог проблема.
„Нажалост, уредност бирачког списка одавно није техничко и правно питање, већ прије свега, а некада и доминантно, политичко питање“, рекао је Миловац.
Он је казао да при таквом стању ствари, политика неријетко истискује логичне и законске кораке који би се морали предузети како би црногорски изборни процес почивао на бирачком списку чији садржај више не обезбјеђује реализацију интереса било које политичке патије, већ само и искуључиво поуздан алат за реализацију изборног процеса.
„Први логичан корак би била детаљна анализа која би коначно прецизно утврдила на који начин и због чега су се до сада дешавале измјене бирачког списка, што би уједно помогло и идентификацију оних који су одговорни за незаконити дио промјена, односно уписа и брисања из бирачког списка“, сматра Миловац.
Он је оцијенио да је један од кључних проблема бирачког списка у Црној Гори то што је осим контроле извршне власти, било каква друга контрола од цивилног сектора или медија практично немогућа.
Миловац сматра да је то обезбиједило да се годинама врше незаконите измјене бирачког списка, а да нико за то није одговарао.
„Јако је тешко идентификовати само пар кључних проблема при чињеници да је јавност у доброј мјери ускраћена за информацију о резултатима реформе бирачког списка, па самим тим је тешко и за предпоставити у каквом стању је он данас налази“, рекао је Миловац.
Он је казао да је МАНС протеклих година, када су постојали услови за то, указивао на неке од кључних проблема бирачког списка, било да се ради о конкретним случајевима или процесима који захтијевају озбиљне промјене законске регулативе и праксе.
Према његовим ријечима, један добар дио црногорских грађана који више не живи у Црној Гори је задржао гласачко право и тај број се са политичким и економским миграцијама константно повећава.
Миловац је рекао да је то питање у јавности отворило жустру полемику на тему да ли би неко ко је Црну Гору напустио прије 20 и више година, сада био у позицији да гласа и одлучује о будућности земље.
Он је казао да се и током посљедних избора у Никшићу и другим општинама видјело да нијесу ријетки примјери такозваног увоза фантомских бирача из сусједних земаља и да сами изборни дан и даље представља својеврсан изазов за владавину права.
„Свакако цифра од преко 55 хиљада бирача више него довољна да одлучи резултат избора и као таква јесте озбиљно упозорење да бирачки списак мора сређивати“, закључио је Миловац.
Текст је урађен у склопу пројекта који агенција МИНА реализује са Центром за мониторинг и истраживање, а који је финансијски подржала Амбасада Сједињених Америчких Држава у Црној Гори.
Извор: Адриа.тв