Црној Гори је потребна измјена Устава у области правосуђа и правосудних закона, спровођење такозваног „Vettinga“ (или лустрације која представља законско одстрањивање из јавног живота) и реизбора судија и тужилаца ради уклањања корумпираних и неефикасних појединаца, те формирање посебног специјалног суда за борбу против корупције и организованог криминала пред којим ће искључиво поступати Специјално државно тужилаштво у оквиру својих надлежности, то је за „Дан“ оцијенио бивши државни секретар у Министарству правде и члан Тужилачког савјета Андреј Миловић. Он, осим наведених реформи истиче и неопходност дуплирања броја специјалних тужилаца, формирање још једног (другог) основног суда у Подгорици.
–Такође, потребна је промјена руководилаца свих основних и виших тужилаштава, промјена свих предсједника основних и виших судова, јачање контролне функције Министарства правде и поготову правосудне инспекције, уз изградњу нових објеката за судове и државно тужилаштво. Рестарт без горе наведених мјера, представља наставак шминкања трулог правосудног система и покушај мазања очију, како грађанима и стручној јавности, тако и представницима ЕУ и међународних организација – изјавио је Миловић.
На питање како оцјењује рад Уставног суда и како ће се на грађане одразити то што од септембра фактички нећемо имати ту институцију, обзиром да неће имати кворум за рад осим за уставне жалбе, Миловић каже да је та институција заслужила лошу оцјену.
– Рад Уставног суда могу оцијенити са лошом оцјеном због јако слабе ефикасности и ажурности рада, с обзиром на то да у овој години тек рјешавају предмете из 2018. године, а неке и старије. У раду имају предмете старе и преко четири године. Ово је довољан разлог да се покрене механизам макар за смјену предсједника Уставног суда, као и одређених судија Уставног суда, а не да се чека њихов одлазак у пензију или завршетак мандата, и још да се награде јефтиним кредитима и становима из буџета грађана, чији уставни систем апсолутно не штите – истакао је Миловић.
Уставни пуч политичко – правним насиљем
Миловић наглашава да је обесмишљавање одлуке Уставног суда у вези одлагања избора у Подгорици и другим опшинама, договорено на начин што су скупштинска већина и предсједник одрадили пинг-понг са враћањем и проглашавањем закона, а онда је предсједник Уставног суда, по налогу скупштинске већине и предсједника Црне Горе, двије иницијативе за провјеру уставности ових измјена и допуна држао два мјесеца у фиоци, иако су по свом карактеру ове иницијативе најхитније у држави због природе ствари која се уређује.
– На тај начин, одлука Уставног суда о противуставном дјеловању скупштинске већине потпуно је обесмишљена, јер су избори расписани поново за исти датум, због немогућности да се распишу раније услед протока времена. Да се радило о независној институцији, Уставни суд би сам, без потребе да неко подноси иницијативу, по хитном поступку покренуо поступак провјере уставности и одмах донио одлуку и тиме спријечио противуставно дјеловање скупштинске већине и уставни пуч који је извршен политичко-правним насиљем – наводи он.
Он наглашава да је сам концепт Уставног суда погрешан јер су прије свега од њега направили политичку, а не правосудну институцију.
– Наш Уставни суд је партитократска институција за удомљавање политичара на заласку каријере и кандидата око којих се партије по систему квота договоре. Када имате тако конципирану институцију, уз опште познату чињеницу да за судију Уставног суда није потребан правосудни испит, а за савјетника тог истог судије је услов правосудни испит, онда не треба да се чудимо зашто се штите партијски интереси, а не штити Устав Црне Горе. Није ли закашњело одлучивање у вези иницијативе за провјеру уставности измјена и допуна Закона о локалној самоуправи, којом је скупштинска већина одложила изборе у Подгорици и другим општинама, иако се ради о материји из изборног законодавства о којој се одлучује двотрећинском већином, најбољи показатељ да се ради о контролисаној партитократској институцији с обзиром да је направљен очигледан и провидан договор скупштинске већине, предсједника Црне Горе и предсједника Уставног суда – сматра Миловић.
Обољело правосуђе
Миловић истиче да је хапшење бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице и предсједника Привредног суда Блажа Јованића, јасан показатељ колико је наше правосуђе корумпирано и обољело, али није довољно јер у систему имамо још одређени број судија и тужилаца који су се „прославили“ скандалозним пресудама и оптужницама, а са друге стране стекли енормну имовину укњижену на себе и себи блиска лица.
– Док год су у правосудном систему судије и тужиоци због чијих смо грешака у предметима ратних злочина и организованог криминала из буџета исплатили десетине милиона еура одштете, не можемо говорити ни о минимуму здравља правосудног система – наглашава Миловић.
Према његовој оцјени није потребно тражити алтернативно рјешење за избор судија обзиром на то да имамо ситуацију да Скупштина не успијева да то уради већ годину. Миловић проблем види у „неодговорним политичким елитама које успостављају партитократију и систем квота у свим порама система и друштва“.
– А посебно у правосуђу, да би могли и тај дио да контролишу, због неискрених намјера због којих улазе у политику, а то је лично богаћење и доношење одлука ради стицања имовине за себе и себи повезана лица. Дакле, нама требају алтернативне партије и политичари, а не алтернативни Уставни и законски модели – закључује Миловић.
Извор: Дан