Награда „Мирославово јеванђеље“ за 2021. годину Мићовићу је припала за књигу „Луче у тами Црне Горе“
Ово престижно књижевно признање Мићовићу је уручио директор Директората за подстицање и развој културно- умјетничког стваралаштва у Министарству науке, просвјете, културе и спорта Андрија Радуловић. Свечаност је одржана у Основној школи „Марко Миљанов‘‘. Међу присустнима су били митрополит Јоаникије и предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић.
– Књижевност има тај задатак да усправи човјека под небом, на том задатку је и Мићовић, чија је ријеч понекад јетка, али чија се ријеч памти. Надамо се да ће Мићовић још дуго бити са нама, да ће писати и освајати значајне награде, а памтиће се по томе што је завриједио „Мирослављево јеванђеље“ – казао је Радуловић.
Одлуку да награда „Мирослављево јеванђеље“ припадне књижевнику Мићовићу једногласно је донио жири у саставу Синиша Јелушић, Лидија Томић, Радоје Головић, Радоје Фемић и Миомир Ђуришић.
Образлажући одлуку, предсједник жирија Синиша Јелушић је казао је да је Мићовић афирмисани и угледни књижевник, есејиста и публициста, аутор романа, књига поезије, огледа и расправа, фрагмената и есеја.
Посебно се истиче као један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и писаца словенских књижевности, тумача словенског културног насљеђа и духовних и културних веза Црне Горе и Русије. Милутин Мићовић је заступљен у неколико најзначајнијих антологија црногорске, српске и словенске поезије, а добитник је многих значајних награда, навео је Јелушић.
-МИЛОВАН НОВОВИЋ
Истакао је и да централна тема награђене књиге представља питање историјске судбине Црне Горе, са посебним освртом на значај и важност његошевске традиције у формирању духовног идентитета Црне Горе.
„Мирослављево јеванђење“ је метафора наше историјске, духовне и кутурне драме
Мићовић је на почетку казао да „ако је историја костур, онда је култура срце и ум једног народа. Без културе историја би била хаос, међусобно истребљење, крв и заборав, а културом се народ освјешћује, изграђује свој лик, стиче и увећава свијест о себи, свијету и о свом творцу‘‘.
– Култура је језик, разговор, писмо, читање и откривање скривених значења и скривених моћи сваке ријечи – казао је Мићовић у својој слављеничкој бесједи, додајући да је „“Мирослављево јеванђење метафора наше историјске, духовне и кутурне драме‘‘.
Мићовић је нагласио да „нам се десило прије коју годину, да смо доживјели свенародни унутрашњи преокрет, и вратили се себи, баш када смо дошли на ивицу да пропаднемо‘‘.
– Вратило нас је Јеванђеље Христово, дакле и Јеванђеље Мирослављево. Јер је народу кроз то ограничено стање, оживјело памћење, ријечи истине, ријечи јеванђељске, ријечи Његошеве. Народ се сјетио ко је и шта је, баш кад је дошао на ивицу да пропадне. А не би се могли вратити себи да кроз најважније моменте у историји нијесмо били то што јесмо – носиоци слова које просвјећује и ослобађа – поручио је он.
Протест
Лауреата и госте свечаног уручења награде „Мирослављево јеванђеље“ за 2021. годину дочекало је испред ОШ „Марко Миљанов“ четворо протестаната. Они су паролама и транспарентима изражавали негодовање што је Милутин Мићовић добитник ове државне награде.
Свечаности је присуствовао митрополит Јоаникије, али не од почетка. Иако најављени раније, свечаном уручењу награде нису присуствовали премијер Здравко Кривокапић и министарка просвјете, науке културе и спорта Весна Братић. Такође, изостао је и предсједник Општине Бијело Поље Петар Смиловић.
Да награђена књига, управо говори највише о том насљеђу, највише о Његошевом, устврдио је славодобитник, додајући да смисао „Мирослављевог јеванђеља“, које је, како је казао, запамтило свијетле и црне дане наше историје и народа и које је доспјело међу изабране споменике свјетске културе, постаје још виднији и снажнији, достојнији поштовања и истинског читања.
– Јер нам казује о нама, оно што смо ми без његовог слова не можемо знати– завршио је своју бесједу након добијања награде Мићовић.
Извор: Дан
Ovde treba izbaciti sve političke priče i to što je dobitnik rođeni brat mitropolita našega Joanikija Mićovića. Radi se o tome da ovaj pisac ne zaslužuje nagradu, jer je je njegov opus nerazumljiv i kad priča isto tako i djeluje. Takvih pisaca i pjesnika je mnogo u Crnoj Gori i u okruženju. Ovdje se treba i osvrnuti na to što niko ne opaža ili se pravi da ne vidi – sve nagrade se dijele između sebe, postoji jedna grupa iz Podgorice i Nikšića koja to sređuje i da poneku manju nagradu onima koji im se ulaguju i trčkaraju oko njih. Ko ne vjeruje neka pogleda spisak nagrađenih svih ovih godina na više konkursa, sve je isti krug, a sve to ne bi ni smetalo, da se ne radi o umišljenim veličinama čija djela niko i ne čita, jer i ne vrijede.