Министар Александар Стијовић: Годишње нестане 70 одсто посјечене дрвне грађе, профит завршавао у приватним џеповима!


Према доступним подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде из црногорских шума годишње се у просјеку експлоатише око 70 одсто убране дрвене масе коју држава није регистровала, изјавио је у интервјуу БОРБИ министар Александар Стијовић.

Он је најавио да ће Министарство на чијем је челу у наредном периоду коначно истражити гдје је завршавала та огромна количина нерегистроване дрвне грађе и колико је држава оштећена у тим пословима?

Како је истакао Стијовић, у прошлој години је експлоатисано 66, 5 одсто дрвне масе која уопште није евидентирана у Управи за шуме.

-Када је у питању коришћење дрвних сортимената из доступних података произилази да се на територији Црне Горе годишње посијече више од 1.000.000,00 кубикадрвне масе, од чега је око 300.000,00м3 регистрована сјеча, све преостало нерегистрована. Примјера ради осврнућермо се на 2020.годину гдје је од 1.092.786 кубика посјечене дрвне масе регистрована сјеча само 256.000 кубика из државних шума и 111.000 из приватних шума, што укупно износи 367.000 кубика.

Дакле, како подаци МОНСТАТ-а указују да је извршена сјеча у 2020. години од 1.092.786 м3, то значи да евиденције Управе за шуме приказује само 33,5% од те количине, док иста нема евиденцију за 725.786 кубика или 66,5% посјечене дрвне масе- казао је Стијовић.

Нелегална експлоатација ремети природни режим вода и шума, који је интерактиван, због чега ове активности морају бити спријечене како не би довеле до далекосежних посљедица у виду нестајања водоизворишта, угрожавања великих инфраструктутрних пројеката, измјештања ријечних корита, поплава, нестајања шумских површина, ширења шумских болести, појаве ерозије и клизишта, оцијенио је Стијовић.

Он је нагласио да се прекршајним кажњавањем није стало на пут нелегалној експлоатацији шума, те да се тој пошасти може стати на пут искључиво ако се иста оквалификује као дјело организованог криминала и корупције.

-Прикупили смо податке о локацијама и фирмама које ћемо у наредном периду исконтролисати. У наредном периоду ћемо у координацији са осталим органима договорити стратегију вођења контрола и даљег поступања у циљу рјешавања овог акутног проблема.

Најзад указујемо на то да је из досадашњег утврђеног стања закључено да прекршајно кажњавање не представља адекватну санкцију у овим случајевима, а посебно имајући у виду да се ипак ради о крађи државне имовине сматрамо да кључну улогу морају имати правосудни органи, у првом реду тужилаштво. Сходно томе, закључак је да се сузбијању нелегалног коришћења природних ресурса који су у државном власништву мора приступити заједнички и координисано, а посебно да се мора утврдити постојање елемената организованог криминала и корупције у овим областима- навео је Стијовић.

Тужитељка Марија Распоповић није предузела ништа да затвори рачун у Првој банци за потребе Абу Даби кредита

Стијовић није задовољан радом надлежних правосудних органа у предмету који је формиран поводом злоупотреба везаних за реализацију Уговора о зајму са Абу Даби фондом за развој.

Посебно је апострофирао нечињење поступајуће тужитељке Марије Распоповић која упркос јасним доказима које је предочило министартво и ставу Централне банке није предузела ништа како би затворила нелегално отворен рачун у Првој банци за потребе реализације кредита из Абу Даби фонда.

Против Распоповић, Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде је код Министарства правде иницирало покретање дисциплинског поступка.

-Од дана подношења пријаве немамо информација о поступању тужиоца у овом предмету. Из дописа којим се поступајућа тужитељка Марија Распоповић изјаснила о даљем коришћењу рачуна који је предмет поступка смо закључили да иста није предузимала било какве радње у циљу затварања тог рачуна, а што смо ми тражили, већ напротив и сама наводи да није ништа по том питању урађено. Имајући у виду да је именована том приликом заузела став да се рачуном може несметано даље располагати, упркос ставу Централне банке и јасним доказима о незаконитом отварању рачуна, те како смо сматрали да је такво поступање тужитељке незаконито преко Министарства правде смо иницирали покретање дисциплинског поступка против исте.

О наведеном смо већ раније упознали јавност и притужба овог Министарства на поступање и пропусте у раду тужитељке Распоповић налази се пред Тужилачким савјетом од кога још увијек немамо повратну информацију.

Прва банке Црне Горе је укинула рачун отворен за потребе реализације Уговора о зајму са Абу Даби фондом за развој. До закључка да је рачун незаконит ова банка је дошла након што је на иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Централна банка Црне Горе предузела одређене радње у циљу рјешавања овог питања. Новчана средстава која су се налазила на рачуну, пренијета су на привремени рачун код ове Банке. Наслијеђена пракса није у сагласности са законом, што коначно затварање рачуна и доказује- саопштио је Стијовић.

Тражили смо повраћај новца који су ненамјенски трошили бивши министри и њихови сарадници

Министар Стијовић је почетком године јавности презентовао податке који су показивали на који начин су његови претходници- Петар Ивановић, Милутин Симовић и Тарзан Милошевић нерационално трошили новац пореских обвезника на службена путовања.

Од судским поступцима код надлежних органа који су у току Министарство је затражило поврађај новца који је ненамјенски трошен у претходном периоду

-За све што смо сматрали незаконитим и ненамјенским трошењем средстава обавијестили смо надлежне органе и још увијек немамо информације о евентуалном санкционисању. Поступци у којима смо тражили повраћај средстава су у току- истакао је Стијовић.

Трошкови за репрезентације, дневнице и службена путовања умањени до десет пута у односу на претходни период

У односу на период када су Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде управљали бахати министри из редова ДПС-а, трошкови за репрезентације дневнице и службена путовања умањени до десет пута, изјавио је Стијовић.

-Релоцирањем средстава ка пољопривредном произвођачу током израде Агробуџета за 2021. Годину уштедјели смо значајан број средстава- усмјерили их ка нашим пољопривредницима. Што се тиче средстава утрошених за репрезентације, дневнице, трошкове за службена путовања,издвојена средства су у готово свим сегемтнима до 10 пута нижа у односу на претходни периоду. На крају буџетске године, након исплаћивање свих преосталих обавеза бићемо у прилици да дамо детаљније податке везано за ово питање- истакао је Стијовић.

borba

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest