У Народном музеју у Београду оштећено Мирослављево јеванђеље

-У току конзервације Мирослављевог јеванђеља 1989-1999, приликом преповезивања књиге, направљене су недопустиве грешке. Двије ствари збуњују – прва, да ли је најстарија српска реликвија случајно или намјерно оштећена, и друга, зашто о томе сви ћуте, каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља

Мирослављево Јеванђеље”, једна је од највећих културних и историјских знаменитости насталих на територији Црне Горе, у Петровој цркви у Бијелом Пољу, за коју је и рукописано прије више од осам вијекова, по наруџбини хумског кнеза Мирослава, који је и столовао у том мјесту. Оно се данас чува у Народном музеју у Београду. Очигледно је да се о овом вриједном културном споменику брига не води на адекватан начин, о чему пише и спутњик.рс. Текст овог портала преносимо интегрално.

У току конзервације Мирослављевог јеванђеља 1989-1999, приликом преповезивања књиге, направљене су недопустиве грешке. Двије ствари збуњују – прва, да ли је најстарија српска реликвија случајно или намјерно оштећена, и друга, зашто о томе сви ћуте, каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља.

Књига коју су Срби чували 12 вјекова, пренијели је преко Албаније у Првом свјетском рату, а у Другом скривали испод олтара манастира Рача и у Народној банци, грешком начињеном приликом рестаурације на крају 20. вијека, не само да је оштећена, већ су немаром погрешно преслагане и странице.

Како је дошло до овакве грешке, колико је цијена немара и зашто је требало да прође 23 године да би се сазнала истина о документу који је УНЕСКО прогласио једним од највреднијих сачуваних докумената цјелокупног човјечанства разговарамо са Вељком Топаловићем, приређивачем факсимила над којим је и предсједник Вучић 2017. положио заклетву.

Ликовни украси оштећени, а листови помијешани

Мирослављево јеванђеље, подсећа Топаловић, претрајало је вјекове и драматичне историјске догађаје да би највећа оштећења претрпјело у последњих 70 година, најприје због излагања у непримјереним условима, а затим и нестручног приступа конзервацији. Јеванђеље је оштећено а да све буде скандалозније, листови у књизи су погрешно и насумично послагани.

„Прије десетак дана сазнали смо да је Аудиовизуелни архив САНУ завршио снимање Мирослављевог јеванђеља које није рашивено, није раскоричено. Они су то урадили одлично, али тек по завршетку снимања сазнали су да су странице у оригиналу Мирослављевог јеванђеља једноставно помијешане и да не иду редосљедом каквим би требало да иду. До те грешке је дошло насумичним слагањем листова приликом преповезивања књиге које се одиграло током 1998 -1999. године. Наиме, држава је урадила конзервацију Мирослављевог јеванђеља, књига је била рашивена и приликом поновног повезивања књиге, помијешани су листови“.

Грешка коју нико није уочио 23 године

Књига је затим, подсјећа, послата у Народни музеј да би током његовог реновирања била пребачена у Народну библиотеку, а затим након 18 година поново враћена у Народни музеј. Интересантно, указује наш саговорник, све то вријеме грешку нико није примијетио, а када је уочена надлежне државне институције попут Министарства културе, Народног музеја Србије и Народне библиотеке „завјетовале“ су се на ћутање.

На питање ко је аутор овог недопустивог пропуста, Топаловић подсјећа да је држава имала своје стручњаке којима је повјеравала послове конзервације. Током 1998. и 1999. конзервацију је радила др Вера Радосављевић.

„Тада су нанијета оштећења ликовним украсима Мирослављевог јеванђеља што је дјелимично посљедица тога што се сматрало да је пергамент захватио рак коже те да је неопходно скинути веће дијелове пергамента, што има логично објашњење. Међутим, на појединим иницијалима недостаје злато које се види на нашим снимцима урађеним прије конзервације“.

Немар или намера?

Како тадашње Министарство културе није дало налог да се књига сними прије конзервације, држава, каже, није имала увид у стање како је књига изгледала прије него што је оштећена. Снимци су урађени после конзервације али се испоставило да су и они лоши.

„Углавном, током 23 године нико од државних стручњака није примијетио оваква оштећења. Нисам сигуран да ли је у питању грешка или намјера. Како год, сматрам да Јеванђеље није безбједно у Народном музеју и да треба да се премјести у зграду Српске патријаршије гдје се налази библиотека и Музеј СПЦ и гдје је у вријеме Првог и Другог свјетског рата, сачувано 1000 српских средњовјековних рукописа, док Народна библиотека у истом периоду није успјела да сачува ни један. Сви су или украдени или уништени“.

Комисија ће утврдити размере штете

Наш саговорник указује да је неопходно формирати међународну комисију која би утврдила које су размјере штете и шта се може поправити.

„Ми немамо увид у садашње стање већ стање прије конзервације. Да би књига могла поново да се рашије, а да се не направе нова оштећења треба развејати пуно непознаница. Ми не знамо који су лепкови коришћени приликом повезивања Мирослављевог јеванђеља крајем 20. вијека, самој конзервацији је приступљено, а да нисмо знали од којих је материјала направљен документ, од које животиње је коришћена кожа за израду пергамента, од ког дрвета је даска од које је направљена корица, из ког доба је даска. Претпостављам да би неке ствари рестауратори могли да ураде на основу наших снимака“.

Архив САНУ је снимао али не и бројао стране

На питање да ли ће се овим поводом огласити САНУ у чијем Аудиовизуелном архиву је снимљено Јеванђеље, Топаловић каже да постоји начелни договор да се о томе ћути.

„Када сам питао да ли ће у извјештају који подносе Министарству културе написати и то да су странице помијешане, у Архиву САНУ су ми рекли да ће се задржати на опису како су снимали књигу, под каквим свјетлом, на који начин“.

С друге стране, академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног Архива и Центра за дигитализацију САНУ у разговору за Спутњик каже да су они само снимали Јеванђеље у онаквом стању каквим су га затекли у музеју, да је Министарство културе било наручилац посла и да је оно то које одговара за све евентуалне неправилности у коричењу.

„Приликом снимања ми нисмо бројали стране. Ми смо као сарадника имали управника рестаураторског и конзерваторског одељења Народне библиотеке и он је једини био овлашћен да рукује Мирослављевим јеванђељем. Ми га практично нисмо ни додиривали ни бројали стране“.

Вељко Топаловић је подсјетимо поред Душана Мрђеновића и Бранислава Бркића један од приређивача факсимила Мирослављевог јеванђеља 1998. који је урађен у сарадњи са Службеним листом и САНУ. Та књига је била једина забрањена књига деведесетих година. Пред посљедње изборе, Слободан Милошевић је дозволио њену дистрибуцију и тада је откупљују највеће свјетске библиотеке и универзитети.

Поводом оштећења оригиналног Мирослављевог јеванеља у сриједу ће бити одржана конференција у Медија центру на којој ће се новинарима поред Вељка Топаловића обратити и Бошко Савковић, аутор серијала о историјату рукописа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest