Приредила: С. Боричић
Фреске из српских манастира су углавном дјела непознатих мајстора и сврставају се међу најљепша и најзначајнија дјела свјетске баштине.
Њихову оригиналност и вриједност признале су многе свјетске организације. Тако су се неке од најљепших фресака нашле и на Листи свјетске баштине УНЕСКО-а, као што је фреска „Бели анђео“ у манастиру Милешева.
Срби су његовали три жанра сликарства: зидно сликање или фреско сликање, сликање на дрвеним даскама или иконографију и сликање илуминација или минијатура у рукописним књигама.
Сликари су у Србију долазили из иностранства, углавном по позиву, али су током средњег вијека постојале радионице сликања локалних мајстора.
Можда ова чињеница може бити један мали дио објашњења изгледа појединих фресака за које се може рећи да су својим представама врло необичне, неки ће рећи чак и мистериозне.
У манастиру Пресвете Богородице код Пирота који је познат и под именом Суково, двије фреске својим изгледом привлаче пажњу многих. Једна је фреска на којој је свети Кристофер приказан са магарећом главом. Постоје легенде о њему којима се покушава објаснити глава животиње на фресци, али ми данас са сигурношћу не можемо отићи даље од нагађања без валидних доказа.
У истом манастиру Богородица је приказана са крилима, што није уобичајено.
У хришћанској иконографији су врло строга правила о томе ко се може приказати с крилима – само арханђели и Свети Јован Крститељ који су најавили долазак Исуса Христа. Зато је врло необично да у овом манастиру постоји фреска на којој Мајка Божја, такође, има крила.
Ипак, за разлику од прве фреске, за фреску Мајке Божије са крилима, можемо наћи објашњење на основу натписа изнад ње који нам, на неки начин, расвјетљава разлог оваквог представљања Мајке Божје: „Нека нас Мајка Божја заштити својим крилима и заштити нас од свих напада зла који нас покушава уздрмати у нашој вери.“
Црква светих Петра и Павла поред села Рсовци на Старој планини у пећини брда Калик, позната је и као пећинска црква. Садржи фреску Исуса без косе, јединствену у православном фрескосликарству!
Не постоје прецизне информације о томе како је настала ова необична фреска, али претпоставља се да је она настала у доба принца Лазара и да су је сликали пустињаци са Синаја који су живјели у пећини.
Манастир Високи Дечани на југу Србије је на листи свјетске културне баштине УНЕСКО-а, заједно са три друга манастира под називом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“. Манастир је задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана. Његова изградња је завршена 1335. године, а фреске око 1350. године.
У образложењу које је УНЕСКО дао 2004. године стоји да су фреске манастира Високи Дечани један вриједан запис живота у 14. вијеку. Међутим, једна од ових фрески је деценијама предмет расправе и полемике између оних који мисле да је то коначни доказ да су ванземаљци већ посјетили ово подручје и оних који тврде да је реч „само“ о умјетничкој слободи.
Наиме, у лијевом и десном углу је позната фреска Исусовог распећа са два „неидентификована предмета“. То су два необична предмета у облику суза са зракама у којима су људи. Зраци стварају утисак кретања, па они који вјерују у НЛО тврде да су ванземаљске свемирске летилице.
Оно што је још мистичније је чињеница да су приказана бића у „летелици“ врло необичног изгледа, потпуно нетипичном за слику 14. вијека.
