Синоћ у емисији „Аргументи“ на РТЦГ Митрополит Јоаникије одговорио је на многобројна питања и изнео своје виђење тренутне ситуације у друштву.
Од Вашег ауторитета и ауторитета предсједника Ђукановића зависиће доста. Да ли сте спремни као Митрополит, да кад дође вријеме комуницирате са Ђукановићем зарад добра народа?
Не могу ја баш лако заборавити господину Ђукановићу све што је учинио против МЦП и СПЦ али ја поштујем и државу и предсједника и не желим да се мијешам у политику. Ако се политика мијеша у Цркву, онда је друго. Ја строго поштујем одвојеност Цркве и Државе. То је начело нове Европе. Никакав проблем, ако има наде да спустимо тензије, и свако да се бави својим послом. Ако је Ђукановић спреман да остави Цркву, ја сам за. Али он то не ради. Он најгрубље говори о Цркви да смо пројекат великосрпског национализма што нема везе са истином. Ми смо Црква Бога живога, институција коју је установио Господ Исус Христос.
Дио јавности ипак у вама види човјека који даје подршку одређеним политичарима. Није ли то ипак мијешање у ствари државе? Да ли и Ви прелазите границу?
Не можете ипак изједначавати изјаве поводом неког догађаја, гђе се неко изјашњава као слободни грађанин. На никшићким изборима, држао сам се по страни. Ако сам примио предсједника Владе или предсједника Скупштине, то су ипак представници државе, не политичари. Ако сам примио њих, да ли то значи да сам се ја умијешао у изборе? Не можемо ни ми против овог свијета. Тиме сам показао поштовање државе. Предсједник државе примјера ради, никад није хтио.
Моје бављење политиком је јасно из мог пређашњег рада. Никад се нисам бавио политиком осим кад се политика умијешала да повриједи слободу наше вјере. Тад смо строго поштовали све законе, држали се Јеванђеља, и ту се виђела снага вјере. Зашто је народ то подржао? Зато што се нисмо изједначили ни са једном странком, али јесмо били против тад актуелног режима.
Али након смјене власти утичете на политику? На скупу под Острогом сте сугерисали да већина подржи Кривокапића.
Видите господине Кликовац, у неким моментима је потребан разговор. Политичари са једне стране и ми црквени великодостојници бринемо о истом народу. Нормално је да у неким моментима дође до савјетовања. То апсолутно не значи да смо ми било кога постављали, мицали. Ништа од тога. Ми смо разговарали. Људи који се баве политиком су доносили кључне одлуке. Ми се у то нисмо мијешали.
Господине Митрополите, готово 100 година се расправља о ЦПЦ. Од 2000 године ЦПЦ је регистрована као вјерска заједница. Недавно је урађено истраживање које говори да ЦПЦ подржава 21%. Према попису 2011 72% је било за СПЦ. Какав ће Ваш однос бити према поштоваоцима ЦПЦ?
Свако има право да се удружује и ствара вјерска удружења. Свако може да вјерује шта год хоће. Ми поштујемо. Што се тиче ЦПЦ, коју сте поменули да је регистрована, она није нигђе регистрована при Цркви, већ само у држави. Ниједна Црква је не признаје. Не постоји ни један храм у ком канонски они могу да служе. Шта ми имамо ту да причамо? Поштујем њихову слободу, али немају право да посежу за нечим што није њихово. Континуитет МЦП односно СПЦ у Црној Гори је јасан! Блистав! И историјски, имовински, правни, као и сваки други. Ми немамо проблем са ЦПЦ докле се она бави својим послом у свом ђелокругу. Када оно хоће да узурпира оно што није њено, то и народ брзо региструје.
Много пута је та организација послужила само за политичку употребу. Гђе су њени вјерници? Они људи на Цетињу што су се бунили тамо? То је мали број Цетињана.
У једно вријеме ЦПЦ се звала аутокефална, и сачувала је Пећку Патријаршију. Св. Петар је имао бијелу камилавку, што носе поглавари Цркве. Ви то не носите, већ носи Патријарх у Београду.
Његош је имао. То није знак аутокефалности. Сваки руски митрополит носи бијелу камилавку. Поглавари неких других словенских цркава такође носе бијелу камилавку. Она је названа аутокефалном у вријеме краља Николе. Али са црквеног становишта није имала аутокефалност. Није је тражила, нити је добила. Она је саму себе тако доживљавала, као једини слободни дио Пећке Патријаршије. Лазар Томановић, предсједник Владе у вријеме краља Николе управо о овоме и говори. Она је имала српски идентитет. И када су се створиле могућности за обнову, Митрополија је дала огромни допринос обнови. Тиме је потврдила ту борбу за слободу од укидања Патријаршије 1766 године.
Да ли поштујете национално осјећање људи који кажу да су Црногорци?
Поштујем свако национално изјашњавање. Са свим могућим поштовањем их прихватам. То је њихово право. Ја имам своје виђење историје. Ја се тога држим, што је дефинисано у доба Петровића. То су поштовали сви моји претходници, и тако су се осјећали. Рецимо владика Данило Петровић, утемељивач лозе Петровића, он се потписивао не само као митрополит, већ као војводич српској земљи. Осјетили су потребу да дефинишу и то питање. Званична дефиниција је била, да су православци у Црној Гори национално Срби, а држављанством Црногорци.
О капели на Ловћену. Рекли сте да ћете радити на њеном повратку. Ако такав чин изазове нове пођеле, да ли бисте и даље ишли у остваривање тог плана? Да ли је капела толико битна?
Мој став је да је она насилно срушена. Тиме је погажен Његошев аманет и тиме је угрожено његово ђело. Није то баш аманет који лебди, већ јако конкретан. Било је много политике око њеног рушења, због политике је и срушена. Ниједан културолошки разлог није могао да је сруши .Треба читати највеће умове Југославије који су се томе противили. То су мале студије које су и данас актуелне. Митрополит Амфилохије је на неки начин вратио капелу. Он је на територији МЦП подигао 12 капела. Ја сам подигао 9 у епархији Будимљанско никшићкој. Доћи ће дан када ћемо ради измирења народа подићи камен на Ловћен и обновити капелу.
У црногорској патологији има мржње против Његоша, борбе против Његоша. Ми желимо да га учинимо по својој мјери, а он је толико велик. Кад будемо враћали капелу, враћаћемо је само у функцији ИЗМИРЕЊА Црне Горе. За нас се она на небо вазнијела и за нас она постоји. По Црној Гори смо их изградили много, али се подижу и у другим крајевима. Она је као зрно пшенице које умре али рађа стоструки плод.
Недавно је Влада наложила катастру да Цетињски манастир пређе у власништво државе. Пријестоница је изгласала да власништво пређе у ЦПЦ. Предмет преписа цркава и манастира је био мотив за литије, а сад се то десило. Зашто нема сад литија?
Урађена је незаконита ствар. Једном кад се уради незаконита ствар треба доста времена да се исправи. Власништво Цетињског манастира од Ивана Црнојевића, па до митрополита Данила и митрополита Амфилохија. Власништво је јасно. Припада МЦП. Када је доношен закон о пријестоници, они су то језгро Цетиња прогласили власништвом пријестонице. Урадили су незакониту ствар. Не може нико никоме да одузме имовину на такав начин. Тај препис је извршен. Направљена је грешка. Ми смо уложили жабле. И сада, уколико би Пријестоница донијела било какав акт о новој промјени власништва, то би било незаконито и служило би само новом подизању тензија и бацање прашине у очи. Треба имати стрпљења и оставити питање власништва правницима.
За државу је споран тај упис на Пријестоницу јер је то незаконита ствар. Уставни суд је оборио ту одлуку Пријестонице. Чак су се и приватне куће нашле у власништву Пријестонице. Око 5000 власника имовине су такође били у незавидној ситуацији јер сви посебно морају да покрећу поступке у катастру да би вратили своја имања и постали њихови власници.
Докле је дошла комуникација око Темељног Уговора? Шта је било спорно?
Да пођемо од чињенице да је Црна Гора потписала уговоре са другим вјерским заједницама, што је потпуно нормална ствар. Са СПЦ није нико разговарао. Покренули смо иницијативе са претходном влашћу, и нико нам није одговарао. У формулацији из 2012 је била формулација Српска Православна Црква, односно епархије СПЦ, а онда у даљем тексту Православна Црква. Видите, Православна Црква не постоји у Уставу СПЦ. Не постоји само Православна. Назив Православна Црква Црне Горе је изазвао доста недоумица. Много људи је то тумачио као да се мијења статус Цркве у Црној Гори.
Да ли је то био црквени сепаратизам?
Неки људи су то очекивали, и мисле да је покренуто то одвајање. То никад није било тачно. Не може Митрополија да избрише свој идентитет. Светосавски, Хришћански. Митрополит мора да поштује јединство Цркве. Вјековна јурисдикција СПЦ је потпуно јасна, посебно на овом подручју, јаснија него митрополије карловачке.
Након смрти митрополита Амфилохија Синод СПЦ је укинуо епископски савјет, као и титулу архиепископа цетињског. Најближи сарадници митрополита Амфилохија, прије свих о. Гојко су смијењени. Дио јавности говори да је то реваншизам том црквеном сепаратизму. Да ли је то београдски утицај?
Мислите ли да је о. Гојко сепаратиста? Није! Титула архиепископа није ни укинута, она нема потребе тренутно да постоји. Постоји тренутно у Хрватској. Синод је одлучио да Епископски савјет постоји и даље у Хрватској. У историји СПЦ у Црној Гори је увијек била одлука да се архијереји једне помјесне цркве састају и да њихове одлуке имају значаја на локалном нивоу. Исто као и свештеници. То не мора да има неку законску основу, јер је то обичај од давнина, и ми се састајемо мимо институције Епискоског савјета.
Залажете се за вјеронауку. Неки говоре да то изазива нове подјеле?
Опет се морамо вратити на право. Да ли ми имамо то право? Да ли грађани, вјерници, ђеца, имају право на вјерско образовање. Они плаћају порез држави, грађани су ове државе. Тражи се само од нас, ради мира у Црној Гори, бришемо своја права? Зашто нека друга страна која у суштини нема никаквог аргумента, тобож проевропска а у суштини антиевропска то од нас тражи? Што буде више права, биће мање подјела
Црна Гора је трећа у свијету по броју заражених од Короне. Можете ли вашим ауторитетом позвати људе да се вакцинишу?
Није тачно да је религија против медицине, схватио сам да сте то питали. Ја сам се вакцинисао, али морамо поштовати слободу људи. Ја сам се вакцинисао због превеликих дужности и обавезе да будем с људима. Увијек позивам људе да поштују медицину, али морам да поштујем и слободу сваке личности. И религија поставља слободу избора. Не можемо од друштва правити тор. Треба људима говорити, али не могу ја бити тај који ће објаснити људима да се вакцинишу иако сам се ја вакцинисао. Љекари морају о томе говорити. Организујте те емисије, и Ви ћете допринијети у сваком погледу. Ми се молимо Богу за здравље људи. Овај нови талас је опасан. Људи морају бити одговорни, и морају чути глас најбољих љекара.
Извор: ртцг