Жена je на овим немирним балканским просторима увијек била подршка уткана у трајање и менталитет. Као храбри стуб, ослонац цијеле породице неријетко у сјенци доминантних мушкараца крчила је свој пут до слободе. Промјена свијести је једна је од њених мисија, а храбре жене данас стоје раме уз раме са мушкарцима. Таква је и наша саговорница, активисткиња за људска права, умјетница, дама и како она са поносом истиче мајка, Миомирка Мира Саичић.
Рођена је у Беранама , где завршава основну, а потом музичку школу и гимназију. Још као ученица истиче се писањем поезије, па јој радове објављују најпре листови и часописи за децу, а касније и за одрасле. У гимназији је активан члан Књижевног клуба, који осим књижевних вредности, потенцира драмске, рецитаторске и друге секције. Упоредо, улази у тајне сликарства, где постиже завидне резултате. Добитник је бројних награда и учесник многих манифестација из области дјечије поезије, на просторима Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине.
„Породица ми је увијек на првом мјесту, то је у мојим корјенима, те праве усађене вриједности нашег православља, које су моји родитељи пренијели на нас. Они су нас увијек учили да поштујемо ближње али и друге људе, да будемо поштени, честити и правдољубљиви. Трудила сам се да те вриједности пренесем и на своју дјецу. Имала сам срећу што сам се удала за човјека са ових простора, та подударност у менталитету олакшала ми је брачну заједницу“, каже Мира.
Након завршеног Технолошког-металуршко факултета на Београдском универзитету наставља свој живот у Београду, дивећи се ширини и отвореном духу људи из града на ушћу двије ријеке. Ни тад, као ни сад, није прекидала везу са завичајем, годишње одморе проводила је планинарећи и обилазећи најљепше планине Црне Горе. Присјећа се да је једном, маркирала „међе своје домовине“.
Тај осјећај поноса и припадности народу овог краја осјетила је учешћем на литијама које су, како каже, један он најсветијих и најсвечанијих тренутака у њеном животу.
„Васпитање ме је усмјерило да сам по рођењу бунтовник, за све оно што се намјеће да су и припадници других вјера имали сличан проблем и ја бих била ту да подржим. Људи се по мом мишљењу дијеле на двије групе, на добре људе и оне који то нису“, додаје Мира.
Писање не запоставља, али га само задржава у домену личне приватности. Након деценије рада у привреди, прелази у просвету, где већ двадесетак година предаје стручне предмете.
Учесник је бројних пројеката који дају пуни допринос наставно научном процесу и унапређивању образовања и васпитања. Љубитељ је писане речи, филмова, спорта и природе. Искрени је поштовалац традиције и културе. Објавила је збирку песама “Месечева соната“, којом ће се представити читалачкој публици у оквиру манифестације Беранско културно љето, збирку прича “ Недовршена соната“ и роман о стрељању ђака у Крагујевцу, „Небеска свадба“, који представља први запис у овој форми на овим просторима.
Свака част овој жени која крчи стазе другим женама, као што и доликује мајци црнигоеској !
Roman Nebeska svadba, se čita u jednom dahu. Nevjerovatno lijep opis-doživljaj stradanja kragujevačkih đaka, kako to može opisati samo žena, majka.