Мјесто на ком је убијен Шаковић кобно за многа мафијашка убиства

Ликвидација високопозиционираног члана шкаљарског клана Милића Миње Шаковића једна је од низа мафијашких, због којих је Будва још прије три деценије означена градом у ком је зла судбина дочекала многе жестоке момке.

Фото: Јадран Будва

Мјесто на ком је тридесетпетогодишњак ликвидиран прије три ноћи, “памти” многа мафијашка убиства и зову га “будвански кобни троугао”, пишу Вијести.

Шаковић је убијен 17. јуна око 23.30 сати у будванском ресторану “Корковадо”. Убица му је пришао док је вечерао с пријатељима, и у њега, с леђа, испалио најмање осам хитаца. Три метка Шаковића су погодила у главу, а кад је пао на плочник, убица је с удаљености од пола метра у њега испалио још два хица, па и још три.

Обучен у свијетле фармерке, бијелу кошуљу дугих рукава, црне патике с бијелим везицама и с бијелим качкетом на глави, егзекутор је побјегао ка хотелу “Могрен”, а онда уским путем ка насељу Госпоштина.

Полиција није успјела да му уђе у траг, али тврде да чине све што је у њиховој надлежности како би расвијетлили убиство. Саговорник укључен у истрагу јуче је казао да су изјаве узете од више десетина грађана.

Инспектори су прегледали снимке с надзорних камера покушавајући да увежу кретање убице, али и открију да ли је имао саучеснике и ко га је, евентуално, наводио, а ко чекао након злочина.

Инспектори Центра безбједности Будва јуче су провјеравали ко и гдје борави у том граду, узимана су документа од готово свих хотелијера, власника приватног смјештаја, оних који издају станове…

Поједини гости Будве саслушавани су јуче.

Полиција је сигурна да је убиство Шаковића наставак рата црногорских криминалних кланова, који бјесни годинама.

Шаковић, који је према полицијским подацима био високо рангиран у шкаљарском клану, као и шеф подгоричког огранка те криминалне групе, сахрањен је јуче на подгоричком гробљу Загорич.

Кобни будвански троугао, односно простор између хотела “Могрен” и “Авала” и паркинга на Тргу сунца, био је фаталан за многе жестоке момке.

Прву жртву однио је 1. септембра 1991. године, када је убијен Которанин Властимир Зечевић, звани Мићко Талијан. Нјега су на платоу испред пословнице тадашњег ЈАТ-а, надомак хотела “Авала” и “Могрен”, у касним ноћним сатима сачекала двојица нападача, који су тражили од Зечевићевог пријатеља Тонија Пецовића да се удаљи.

Услиједила је туча у којој су нападачи користили и металну шипку, а онда је одјекнуо пуцањ. Тешко рањени Зечевић успио је да дође до својих кола и сам се одвезе до Дома здравља, гдје је и преминуо од посљедица рањавања.

Београђани Петар и Југослав Пајић ухапшени су тада због сумње да су убили Которанина. Пред истражним судијом касније су повукли признања дата полицији, а касније су ослобођени оптужби. Убице никада нису пронађене.

Три године касније, 4. августа 1994. године, на само 50 метара од мјеста гдје је убијен Зечевић, на паркингу испред улаза у хотел “Авала”, у разорној експлозији “фолксвагена карадо”, убијен је двадесетседмогодишњи Беранац Боро Недовић. Иако никада није откривен починилац, сумњало се да је ријеч о освети за смрт Станка Петрушића, кога је Недовић годину раније убио у коцкарници хотела “Југославија”.

Крвави троугао трећу жртву узео је 27. фебруара 1997. године – у близини “Могрена” из аутоматског оружја ликвидиран је Радослав Рако Станишић (48), звани Рака Дилингер. Погођен је са четири метка. Током истраге пронађени су пушка и чауре, а убица је до данас остао неоткривен. Дилингер је важио за блиског пријатеља Жељка Ражнатовића Аркана, вође Српске добровољачке гарде, који је касније убијен у холу београдског “Интерконтинентала”. Био је повезан с Вањом Боканом, означаваним као важном кариком у шверцу дувана, који је 2000. убијен испред своје виле у Грчкој.

Пола године након тог злочина, недалеко од тог мјеста убијен је Дилингеров пријатељ, Цетињанин Ђорђе Миња Бећир (47). Снајпериста је у ноћи између 4. и 5. августа 1997. смртно погодио Бећира који је био у својој “мазди” кабриолет.

Посљедњег дана маја 2002. у центру Будве, убијен је и Благота Баја Секулић – сат иза поноћи тај тридесетседмогодишњак изрешетан је у свом “гранд чирокију”. Егзекутор који је у њега испалио смртоносни рафал од 20 метака никада није пронађен.

Двије године касније – 23. августа, снајпериста, сакривен на бедемима Старога града, с неколико хитаца погодио је у главу Томислава Вујисића, тадашњег власника староградског ноћног клуба “Знак питања”. Убица је нестао без трага и полиција никада није расвијетлила убиство.

Злочини у будванском кобном троуглу настављени су крајем љета 2007. године – у оружаном сукобу у срцу Старога града, пред више стотина туриста, у локалу “Јадранска стража” убијени су Владимир Ракочевић, који је живио у Чешкој, и украјински држављанин Адалберт Шут, а рањени су Владимир и Жељко Јанковић. За ту ликвидацију осуђени су Никшићани Драган Гига Зиндовић и Радојица Зековић и Беранци Александар Зечевић и Рајко Кнежевић.

Почетком августа 2008. године Никшићанин Горан Пејовић убијен је док је с пријатељима сједио на тераси “Палме”, у центру Будве, а рањен је његов друг Војкан Инић. Пејовић је шеста жртва у будванском крвавом троуглу, а убијен је грешком. Ухапшени припадник земунског клана Сретко Калинић пред истражитељима је у загребачкој болници испричао да га је тада вођа земунског клана Лука Бојовић ангажовао да убије Будванина Ивана Делића. Делић је тог дана сједио за сусједним столом у истом кафеу и носио мајицу исте боје као и убијени Пејовић.

Милош Видаковић из Панчева убијен је првих дана јула 2013. године испод зидина будванског Старог града. Убица му је пришао и у леђа испалио 5-6 метака, након чега је побјегао. Полиција је касније тврдила да је за ту ликвидацију одговоран Милош Делибашић.

Бедеми Старог града били су кобни и за Будванина Горана Ђуричковића – 27. октобра 2015. године, с тог мјеста, на њега је пуцано док је шетао испред свог ресторана “Олд Фисхерман’с Пуб”. Током извиђаја три чауре пронађене су на кули зидина Старог града у Будви изнад звона, односно око 50-ак метара ваздушне линије од мјеста на коме је стајао убијени.

Убица Ђуричковића наводно је био притајен у старој пушкарници, гдје је могао да се сакрије, али и одакле му се пружао одличан поглед на локал и Ђуричковића. Ђуричковић је међу првим жртвама рата који годинама букти између кавачког и шкаљарског клана, односно мафијашке организације која је до 2014. године била јединствена.

Осим будванског крвавог троугла и остала мјеста, плаже и насеља те приморске општине биле су поприште мафијашких обрачуна и бруталних ликвидација, које су махом остале неоткривене.

Истражитељи на списку нерасвијетљених убистава само у Будви имају више од двадесет случајева.

Извор: Вијести

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest