Мојковачки јунаци долазе: Губе они који траже да се заборави славна епопеја за Србију и Црну Гору

Мојковачка битка

Они који су тражили да заборавимо Мојковачку битку, да заборавимо славне дане те епопеје за Србију и Црну Гору и борбе против окупатора губе и остају на периферији, а ми дишемо пуним плућима и сећамо се наших великих предака. Посебно је значајно да у престоном Београду постоји споменик мојковачким јунацима.

Овако један од лидера Демократског фронта, Андрија Мандић коментарише иницијативу за подизање споменика мојковачким јунацима у Београду.

„Они који су гинули на Мојковцу сањали су о Београду, сањали су о братском заједништву и знали су да не гину узалуд“, каже он.

Мојковачки јунаци стижу у Београд

Подсећамо, заменик градоначелника Београда Горан Весић је, гостујући у емисији „Српски свет“ ИН4С телевизије, изјавио да је покренута иницијатива да се у главном граду Србије подигне споменик јунацима Мојковачке битке.

„Покренута је иницијатива за изградњу споменика мојковачким јунацима у Београду, као спомен на 6.500 Црногораца предвођених Сердар Јанком, који су зауставили хорду бише од 20.000 аустроугарских солдата и тако омогућили српској војсци одступање преко албанских планина. Они су се за 24 сата одужили српству“, рекао је он.

Жртва оних који су учествовали у бици на Мојковцу била је жртва која је омогућила да дође до великог ослобођења, а самим тим и до испуњења косовског завета, додаје наш саговорник.

„Генерација наших предака која је живела, борила се и стварала од 1912. до 1918, можемо слободно рећи да је то најбоља генерација српског народа од времена светог Саве, светог Симеона и светог кнеза Лазара. Они су имали привилегију да су урадили нешто велико, нешто што је надрасло и њих и њихову генерацију, а ми, њихови потомци треба са великим достојанством и поштовањем да се односимо према њима“, наглашава Мандић.

Сердар Јанко Вукотић

© WIKIPEDIAСердар Јанко Вукотић

Иницијативу за подизање споменика мојковачким јунацима у Београду подржао је и потомак команданта црногорске војске у тој бици, сердара Јанка Вукотића, његов имењак Јанко Вукотић.

„Као члан породице, задовољан сам и почаствован – драго  ми је да се у овим данима неко сетио да ода почаст сердару Јанку Вукотићу и свима који су се борили у Мојковачкој бици. Данас има пуно политичког утицаја на историју – сви би хтели да је извитопере, али важно је да се људи сећају како је било и да то остане дубоко укорењено у нашим сећањима“, каже он.

Без Мојковца нема ни Кајмакчалана

Мојковачка битка је вођена од 6. јануарa до 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење Војске Краљевине Србије преко делова краљевине Црне Горе ка Јадранском мору. Војском Краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић.

Иако је кратко трајала, битка је била изузетно жестока, а бројно јача аустроугарска војска (20 000 људи) није могла да пробије одбрану малобројне црногорске војске (6 500 људи). Битку је карактерисао велики број јуриша и контрајуриша, велика храброст и пожртвовање црногорских војника који нису дозволили непријатељу да пресече одступницу српској војсци – због тога је ова битка имала посебно место у митологији везаној за Први светски рат.

Парадоксално, али ова победа била је последња борба црногорске војске у Првом светском рату – након битке на Мојковцу, краљ Никола одлучио је да Црна Гора капитулира.

Sputnjik

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *