Подаци из Централног регистра привредних субјеката показују (ЦПРС) да Енес Хусовић у њој има 55 одсто удјела. По 15 одсто удјела имају Хусовићеве кћерке Санра Дацић, Зилха Кајић и Џенета Кајић. Све четворо су овлашћени заступници ове фирме, а према подацима из ЦРПС-а, њена дјелатност су „хотели и остали смјештај“. Фирма је регистрована 11. априла 2016. године, са адресом у Доњем Штој.
Дјеца одлазећег потпредсједника Владе Рафета Хусовића остварила су приход од 156 934 и добит од око 25.000 евра за двије године рада хотела „Емералд“ у Улцињу, који је незаконито саграђен и који нема грађевинску дозволу, нијесмо успјели да сазнамо, да ли је у међувремену, у току трајања мандата „легализован“ породични објекат, осим што је познато да се 2019. нашао на листи ЦПРС правних лица којима су су блокирани рачуни.
Добит су показали финансијски извјештаји које су Хусовићев син и кћерка – Енес Хусовић и Санра Дацић – као одговорна лица, подносили Пореској управи (ПУ) за 2016. и 2017. годину.
Ових дана Хусовић колегама у Власти и опозицији дијели „моралне лекције“, те успоставља мјеру патриотизма, а заправо само уз ДПС режим могло је бити, да се на Јавном сервису хвали зарадом од нелегалног објекта.
Хотелом газдује фирма „Санес“ која има четири оснивача – дјецу потпредсједника Владе задуженог за регионални развој. Подаци из Централног регистра привредних субјеката показују (ЦПРС) да Енес Хусовић у њој има 55 одсто удјела. По 15 одсто удјела имају Хусовићеве кћерке Санра Дацић, Зилха Кајић и Џенета Кајић. Све четворо су овлашћени заступници ове фирме, а према подацима из ЦРПС-а, њена дјелатност су „хотели и остали смјештај“. Фирма је регистрована 11. априла 2016. године, са адресом у Доњем Штој.
Подсјетимо, када треба показати исправним нешто што је супротно законима државе, добро дође и Ислам, који је одлазећем потпредсједнику Владе Црне Горе Рафету Хусовићу послужио да њиме „оправда“ нелегалну градњу у општини Улцињ.
2017. године, гостујући у емисији РТЦГ „Из правог угла“, он није порекао да је хотел изграђен без дозволе, већ казао да тај објекат, од којег живи његова породица, као и хиљаде других нису обухваћени просторним планом.
Он је тада „признао“ да под таквим условима хотел ради већ двије године али да није хотел није његов већ је његова само парцела. Власник парцеле, ипак није странац.
„Просторни план је за уже језгро града такорећи прављен. Он ради двије године као и сви такви објекти на приморју – има привремену дозволу, има дозволу за рад сваке године се обнавља, редовно сервисира плата.
Лично моја породица је укључена у то. Баве се туризмом. И општина и те како добре користи од тога има,“ казао је Хусовић.
Међутим, он и даље није преузимао одговорност за нелегалну градњу. Кад је понестало других аргумената, позвао се на Ислам, покушавши да њиме оправда кршење закона, представивши свој акт као доброчинство.
„Ми у Исламу имамо неке принципе којих треба да се држимо,“ навео је Хусовић, „Ако смо у ситуацији да нешто оставимо родбини, то треба да радимо за вријеме живота.
Ја сам сматрао да треба да подијелим дјеци ту имовину и то сам урадио онако како пише у Исламу, а ти се прописи не косе ни са осталим вјерама, тако да власници су моја деца, која не живе са мном.“
Земљиште је дакле његово, али су власници нелегалног хотела, који и поред тога ради већ двије године његова дјеца. Али све је то како треба, јер се слаже Исламом.
Да ли би исто прошли обични грађани који нису ни на који начин повезани са режимским властима? Не би. Не само да не би имали дозволу за рад, већ не могу да се прехране до краја мјесеца а камоли дижу хотеле по приморју. „Доброчинства“ овакве врсте само су за привилеговане, којима ни сопствена вјера није света већ ће је злоупотријебити за своју корист ако треба.
ИН4С