Мрачна страна Надаловог чуда

Ниво такмичења и занимљивости на овогодишњем Аустралијан опену био је изнад очекивања. Рафаел Надал је другу титулу у Мелбурну, 21. на гренд слемовима у каријери, освојио заслужено. То, међутим, не мења чињеницу да је Аустралијан опен 2022 остао у сенци Новака Ђоковића

Успех Рафаела Надала на „Род Лејвер“ арени је нешто вредно дивљења.

Шпанац се после вишемесечне паузе и операције стопала вратио на Турнеју у Мелбурну, а затим везао 11 победа прво освојивши турнир из серије 250, а онда и Гренд слем.

Играо је сјајно, као у финалу против Медведева од трећег сета (3-2), али и не баш најбоље, као у четвртфиналу против Шаповалова (3-2), али је на крају мимо свих очекивања освојио 21. Гренд слем у каријери.

Надалово чудо у Аустралији

„Не знам ни шта бих рекао… Било је невероватно, пре само месец и по дана нисам знао да ли ћу уопште играти овде. Био је ово један од најтежих месеци у мојој каријери, подршка коју сам добио остаће у мом срцу заувек“, рекао је Надал по подизању трофеја.

Много вере у Рафу није имао ни његов стриц Тони, који је био свестан стања у којем је „Бик са Мајорке“ дошао у Аустралију.

„На почетку турнира, после Рафиног првог меча, рекао сам својој деци: ‘Нема шансе да победи ниједног врхунског играча’. Али, десило се чудо“, изјавио је Тони Надал.

Рафа дуго није успевао да освоји други Аустралијан опен након првог сада већ давне 2009. године. Није долазио до титуле у Мелбурну ни када је био у много бољој форми, на много вишем нивоу, него ове 2022.Са 35 година, недуго након једне од бројних операција и повреда које је доживео у каријери, успео је да се избори са свим проблемима и духовима прошлости – и, како је рекао Тони, направи чудо.

Случај „Ђоковић“

Када се слика прошири на цео Аустралијан опен и све што се десило пре турнира, а не само на то шта је Надал успео да уради на терену, ситуација се драстично мења – и долазимо до мрачне стране овог међународног такмичења.Историја ће показати да ли ће се Аустралијан опен 2022 памтити по томе да је на њему шампион постао Надал, или да је са њега на скандалозан начин удаљен најбољи тенисер планете и први фаворит, Новак Ђоковић.

„Свако може да освоји Гренд слем на којем се не такмичи Новак. Џокер је и даље ГОАТ“, изјавио је дан након финала босанскохерцеговачки тенисер Дамир Џумхур.„Ово више неће бити Гренд слем који Ђоковић није могао да игра. Ово је Гренд слем који је Надал освојио“, другу страну приче поделио је седмоструки Гренд слем шампион, Швеђанин Матс Виландер.

Оно што је кристално јасно је да ће Надалови навијачи Ози опен видети на један, а Ђоковићеви на други начин, али се реална слика може добити само ако се изузму емоције и ставови и ако се све „ољушти“ на чињенице.

Да се Новак Ђоковић повредио, да је одустао из личних разлога, да је доживео шокантан пораз у некој ранијој фази, или да је изгубио на терену – потребе за овакав текст вероватно не би ни било.

Повреде, порази и други лични фактори су саставни део сваког спорта, а ако би се улазило у те детаље вероватно би велики број титула у целој спортској историји могао да се оспори.

Не, овде се не ради о томе.

Овде се ради о томе да је Новак Ђоковић одстрањен са Аустралијан опена на начин који нема никакве везе са спортом. Начин који практично од првог минута деловања више није имао никакве везе са спортом, већ је, како се на крају испоставило, био искључиво политички.

На крају крајева, неизбежна је чињеница да је Надалов највећи противник и неко ко би био апсолутни фаворит у међусобном дуелу био – депортован.

Британски новинар Оливер Браун упоредио је овогодишњи АО са првим у Рафиној каријери, када је 2009. године у пет сетова савладао Роџера Федерерa.

„Том приликом он је збацио са трона светског ‘броја 1’. Сада, ‘број 1’ није био присутан“, навео је Браун.

О томе да ли би Надал победио Ђоковића да су се сусрели у Мелбурну помало је неукусно говорити: Србин и Шпанац су се на бетону састали 27 пута, од чега је Ђоковић био успешнији у чак 20 сусрета.

Последњи пут су на Аустралијан опену играли у финалу 2019, када је српски тенисер противнику препустио само осам гемова у два сета, а слично се „провео“ и овогодишњи финалиста Медведев, којем је Новак у финалу 2021. допустио да освоји свега девет гемова.

Новак је Рафу на бетону победио у последњих девет окршаја, а у том периоду, још од УС опена 2013. године, велики ривал му није одузео ни један једини сет.

„На крају крајева, једна од највећих истина у спорту је да ако желите да будете најбољи, морате да победите најбоље. А то у Надаловом случају ставља најмање звездицу против оваквог финала: док је он показао запањујуће резерве издржљивости на путу ка победи против Данила Медведева, Рус уопште није био најбољи тенисер ког је Рафа могао да има за ривала на овом турниру. Медведев је, просто, био најбољи вакцинисани тенисер. Највећа опасност по Надалове шансе да освоји 21. титулу седела је 15.000 километара даље, у Београду“, подвукао је поменути британски новинар.

Надал је пао на испиту

Спортски фактор није једини проблем када се говори о валидности Надалове титуле, пошто је током Аустралијан опена изостао и онај људски.У тренуцима када је Ђоковић био смештен у имигрантски притвор, односно озлоглашени хотел „Парк“, Надал је показао потпуно изостајање емпатије.„Да је хтео, могао је без проблема да игра у Аустралији. Донео је своје одлуке, сви имају права на то, али има и последица. Наравно да се никоме не допада тренутна ситуација. На неки начин ми га је жао, али истовремено, знао је услове већ неколико месеци и донео је одлуку“, рекао је Надал 6. јануара.

Изјава искусног Шпанца тада се могла оправдати нејасним околностима око одузимања Ђоковићеве визе и тога што је у тим тренуцима од аустралијских медија и политичара долазила информација да Србиново медицинско изузеће није валидно.

Међутим, када је током и после првог суђења пред судијом Ентонијем Келијем доказано да је Гранична полиција недвосмислено и непотребно малтретирала Ђоковића, односно када је већ увелико виђено да је начињена неправда, Надал за то није марио.

„Аустралијан опен је далеко битнији од сваког играча. Уколико буде коначно играо, у реду. Ако не буде играо, Аустралијан опен је велики са њим и без њега. То је моја тачка гледишта, биће то свакако сјајан турнир“, подвукао је Надал.

Да је Аустралијан опен велики турнир и са и без Ђоковића је опште познато и није нешто о чему је уопште полемисано, али је Надал решио да не уђе у срж проблема, већ да по принципу „општег места“ говори о Новаку и третману који је доживео.

Он је био само један од великог броја тенисера који су релативизовали Ђоковићев проблем и опхођење према њему.

Да ли су морали да се побуне против аустралијских власти и неправде? Нису. Али, да ли је то како су се понели било морално исправно? Дефинитивно није.

И будите сигурни у то да би Новак Ђоковић, да су улоге биле обрнуте, јасно и гласно барем у неком тренутку проговорио против третмана који би, у том сценарију, имао Надал.

Упркос томе што би му сваки турнир дефинитивно био лакши без Надала. Упркос томе што подршку какву пружа колегама никад није добио заузврат. Упркос томе што практично никакву личну корист из тога не би могао да добије.

Извор: Спутњик

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest