Директор Интерне клинике КЦЦГ Сретен Каварић казао да је у Црној Гори хоспитализовано 129 пацијената са корона вирусом
Епидемија корона вируса у Црној Гори и даље траје и неумољива је, кажњава нас за све пропусте које смо направили, казао је директор Института за јавно здравље, проф. др Бобан Мугоша.
„Могу се доносити мјере и предлагати препоруке, али ако их свако од нас не поштује, имаћемо проблем са инфекцијом и локални пренос“, рекао је он.
Казао је да се може примијетити да доста појединаца не поштује мјере, али и да неки који би „заиста морали да воде рачуна“ то не раде.
„Прије свега мислим на одржавање концерата који нису дозвољени, претварање ресторана и кафана у клубове, за одржавање свадби… Заузет је став да се то толерисати неће“.
Мугоша је истакао да се превеликим бројем дружења и невођењем рачуна о физичкој дистанци се стварају услови да епидемија може и да расте.
„Молим да се мјере поштују и све оне који могу да утичу на то, да то заиста и раде“, казао је он.
Директор Интерне клинике Клиничког центра Црне Горе, доктор Сретен Каварић, рекао је да је тренутно у нашој држави хоспитализовано 129 пацијената са коронавирусом.
У КЦЦГ њих 19, четири на интензивној њези и сви су животно угрожени.
У Бару је 19 пацијената у Општој болници, од чега шест пацијената у тешком стању, а у Беранама 36 пацијената, од чега шест са тешком клиничком сликом.
„У Никшићу 39 пацијената, три са тешком клиничком сликом. У Брезовику седам пацијената који су стабини, у Кодри два који су стабилни, у пљеваљској болници седам пацијената и у рожајском стационару нема пацијената“, казао је Каварић.
Казао је да пацијенти који су животно угрожени, осим једног хоспитализованог у КЦЦГ, нису на респиратору.
Каварић је додао да је 53 здравстевних радника позитивно на коронавирус. Ту је и седам немецининских радника, а у самоизолацији је још 20 здравствених радника.
„То је једна велика армија људи који су тренутно ван радних обавеза“, истакао је он.
Рекао је да ће од сјутра у КЦЦГ, уз претходно тестирање на коронавирус, за оне који имају негативан тест, може организовати елективни или такозвани „хладни“ оперативни програм у клиници за хирургију.
Каварић је поставио питање Мугоши, које су његове обавезе при повратку у Црну Гору уколико је, како је навео примјер, на један дан морао посјетити Београд.
„То је регулисано наредбом и она подразумијева да та особа оде, обави посао, међутим како је прописано, кад се врати, или ће ићи у самоизолацију или ће урадити ПЦР тест који је негативан, или ће имати ЕЛИСА позитиван тест да је прележала болест. Морамо водити рачуна да све што се прописује – прописује са разлогом и прије свега да се спријечи унос инфекције. Макар и један дан боравка у граду и мјесту са повећаном локалном трансмисијом може довести, ако се људи неадекватно понашају, до инфицирања које ће се пренијети у Црној Гори и зато морамо бити опрезни“, казао је Мугоша.
Он је рекао да им се обраћа пуно људи који путују и долазе, те да покушавају свима изаћи у сусрет.
Мугоша је казао да већина земаља ЕУ и одређене земље региона траже тестирање својих грађана при повратку и подсјетио да је према листи „зелених“, „жутих“ и „црвених“ земаља прописано како грађани могу доћи у Црну Гору.
„Тако да никоме од наших грађана није онемогућено да дође, а начин како ће доћи сами бирају. Ако могу да ураде ПЦР тест они ће ући у земљу… из опет, зависи које земље, ‘жуте’ или ‘црвене’ земље, али ће и у односу на то имати и третман. Ако не могу то да ураде и немају времена, онда иде самоизолација. То је једини начин да ми можемо омогућити да особа буде у самоизолацији и да се спријечи пренос инфекције на друге особе када се врати у земљу“, казао је Мугоша.
Он је казао да се тестови при уласку у државу морају тражити због одговорности према гостима и грађанима, али и да се не би оптерећивао здравствени систем.
„Ако се ситуација буде побољшавала, и у Црној Гори и окружењу, ми ћемо даље доносити повољније одлуке“, рекао је Мугоша.
Када је у питању разлика између ПЦР и ЕЛИСА теста, појаснио је:
„ПЦР тест говори да ли имате вирус у брису носа и грла, док ЕЛИСА, односно серолошки тестови о којима говоримо, показују да ли су се створила антитијела. Овдје разлика између ИГМ и ИГГ антитијела – ИГМ антитијела говоре да се ради о свјежој инфекцији, али да би се она створила потребно је неких седам и више дана, док ИГГ тијела говоре да су се створила довољна заштитна тијела и да је та особа прележала инфекцију. Због тога је нама битно да имамо информацију о томе, како бисмо знали са чиме се сријећемо“.
Мугоша је рекао да су капацитет лабораторија у Институту подигли за десет пута.
„Имамо велико тестирање и тестирање које дају само богате земље, покушавамо да нађемо сваког ко је инфициран. Наравно, то и кошта, али досад нисмо имали проблема, држава је обезбјеђивала колико је требало и набављали смо и тестове и опрему која је могла да помогне да се убрза тестирање да се капацитет повећа“.
Истакао је да Институт никада неће узимати новац за ПЦР тестирање, већ да то обухвата здравствено осигурање.
Казао је да се након посљедњег отварања граница може очекивати долазак великог броја гостију, те да ће оптерећење на здравствени систем расти.
„Оптерећење ће расти и због неких догађаја који подраузмијевају велики број људи који нису у контролисаним условима, и гдје се ствара атмосфера гдје не можете држави дистанцу нити контролисати уз галаму и стално кретање количину избачених капљица… и то је једнноставно велики ризик. Ево, видјећемо за 10 до 15 дана шта ће се дешавати, али ме је страх, искрено“, казао је Мугоша.
„Било које неадекватно и неконтролисано окупљање није добро“
Поводом данашњег саопштења НКТ у којем се наводи да највећу пријетњу по поновну ескалацију инфекције, а тиме јавно здравље, представљају „недозвољена и епидемиолошки изузетно ризична окупљања у организацији Српске православне цркве и појединих политичких актера“, Мугоша је казао да се то вјероватно односи на литије на којима је, како је казао, могао примијетити „велики број људи који хода, виче, у блиском контакту“.
„Сад замислите, свако у маси изговарање гласних ријечи, избацује се стотине капљица, и маса кроз ту маглу капљица пролази и свима то иде у слузокожу, уста, очију, или носем се удахне. Међу њима ће се сигурно наћи позитивних и сигурно ће доћи до оболијевања и ширења болести. Неадекватно и неконтролисано окупљање, било које, није добро“, поручио је он.
Мугоша је казао и да је годишњи буџет за тестове, за све што се ради у Институту, био 1,2 милиона за прошлу годину.
„Ми смо сада само за један тест дали 670 хиљада, а чека нас још пола године. То су изузетно велика средства, али нико није рекао, нити из Фонда и Владе, да то не треба да радимо“, казао је Мугоша.
Директор ИЈЗЦГ је најавио да ће сјутра бити одржан састанак Министарства здравља, Министарства просвјете, Министарства економије, Завода за уџбеника и Института, како би са свих аспеката сагледали рјешења за школску годину. Најважнија је, како је истакао, безбједност дјеце, њихово здравље и то да она уче.
Истакао је да ће и епидемиолошка ситуација у наредним данима утицати на то када и како ће почети школска година.
Казао је да је у питању велики изазов, али и да се нада да ће до краја седмице имати конкретне одговоре.