МУП одбио иницијативу АСП: Не журе са електронским личним картама

Из МУП-а наводе да jе Законом о личноj карти прописано да се личне карте могу користити до истека њиховог важења, а наjдуже пет година од примjене прописа, те да би било какво скраћивање рока изискивало и измjене овог законског акта

Министарство унутрашњих послова (МУП) одбацило jе инициjативу Акциjе за социjалну правду (АСП) да убрза рок за доношење електронских личних докумената, што би доприниjело бржоj дигитализациjи земље, коjа се последњих година прокламуjе као jедан од услова за снажниjи економски развоj.

АСП jе краjем фебруара упутила МУП-у инициjативу за убрзање рока за замjену старих личних докумената новим идентификационим еИД докуметима, коjи би требало утврдити наjкасниjе до краjа наредне 2023. године.

– То треба да убрза добиjање националних идентификационих броjева, а тиме и процес дигитализациjе у земљи и допринесе бржем стварању Црне Горе као дигиталног друштва, што jе jедан од прокламованих развоjних циљева земље…Потребно jе прописати краћи рок за замjену старих личних докумената и обезбиjедити финансиjска средства за те сврхе – навела jе тада АСП у инициjативи.

Влада зауставља дигитализациjу

Из АСП су нагласили да jе мањинска влада која је, како кажу, изабрана на неуставан начин, недавно повукла иновирани закон о електронском документу, коjи jе утврдила раниjа влада.

– Jавност ниjе чула ваљане разлоге за повлачење законског акта, али ће то неспорно утицати на темпо дигитализациjе у земљи и стварање Црне Горе као дигиталног друштва – сматраjу у овоj невладиноj организациjи.

АСП jе раниjе указала да jе jавна администрациjа неспремна за оваj процес, гдjе се добар дио података и даље размjењуjе на традиционалан начин – на папиру или у физичком складишту података, док каталог е-услуга ниjе израђен. У управи не постоjе е-сервиси петог нивоа услуга, што подразумиjева потпуну онлајн услугу.

АСП jе недавно израдила сет препорука за унапређење дигитализациjе у земљи и доставила их на релевантне адресе на законодованом и извршном нивоу, као и локалним самоуправама и диjелу представника међународне заjеднице у земљи.

Међутим, из МУП-а наводе да jе Законом о личноj карти прописано да се личне карте могу користити до истека њиховог важења, а наjдуже пет година од примjене yакона, те да би било какво скраћивање рока изискивало и измjене Закона о личноj карти, а што ниjе предвиђено ни програмом рада Владе, нити програмом рада министарства за 2022. годину.

– Напомињемо да jе приликом прописивања рока за замjену личних карата издатих приjе 30. марта 2020. године новим електронским личним картама, извршена анализа досадашњег искуства и праксе, те да су узети у обзир и многи други фактори, како економски, тако и друштвени, сљедствено чему jе као оптималан рок за замjену идентификационих докумената прописан рок од пет година, од дана почетка измjена и допуна Закона о личноj карти – наводи се у одговору МУП-а.

Таj одговор потписуjе вршилац дужности генералног директора Директората за управне послове, држављанство и странце Мирослав Зековић.

Како се даље прецизира у одговору МУП-а, у периоду од почетка издавања електронских личних карата, односно од 30. марта 2020. године до 13. априла 2022., броj црногорских држављана коjи су подниjели захтjев за замjену личне карте, односно коjи су подниjели захтjев за издавање електронске личне карте jе 192.835.

– Напомињемо да грађани своjу личну карту могу замиjенити електронском личном картом и приjе истека прописаног Законом о личноj карзи, односно и приjе 30. марта 2025. године, без обзира на то да ли jе рок важења личне карте истекао – наводи се у одговору.

Из АСП су за „Дан“ рекли да се на оваj начин показуjе изостанак jаче спремности владиних извршних органа да допринесу бржем стварању Црне Горе као дигиталног друштва, већ да су њихове наjаве у том смислу до сада биле обично флоскуле и на нивоу реторике.

Електронске личне карте имаjу националне идентификационе броjеве, коjи jе jединствен за сваког корисника, те она служи као валидан документ у електронском промету. Међутим, претходни услов jе да на нивоу земље постоjе умрежене базе података, коjе би имале те националне идентификационе броjеве сваког грађанина, а што сада ниjе случаj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest