Догодило се на данашњи дан:
1221 – Рођен је Alfonso X Učeni (el Sabio), краљ Кастиље и Леона (1252-82), утемељивач законодавства, покровитељ науке и књижевности, поборник верске толеранције. Покренуо је писање шпанске историје и астролошких дела, а његовом заслугом преведени су Библија, Талмуд и Куран.
1531 – Миром у Капелу завршен је други грађански рат у Швајцарској и римокатоличке области су признате као део Швајцарске Конфедерације.
1831 – Дводневни штрајк лионских ткача прерастао је у организовани устанак лионских радника. Устаници су заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска је почетком децембра угушила устанак.
1855 – У Сенти је рођен Стеван Сремац, најизразитији представник српске хумористичке прозе и један од најзначајнијих писаца српског реализма („Из књига староставних“, „Ивкова слама“, „Зона Замфирова“, „Поп Ћира и поп Спира“). Био је члан Српске краљевске академије.
1883 – Рођен је мексички сликар Хосе Клементе Ороско (Јосе Цлементе Орозцо), оснивач новог мексичког ликовног израза који је раскинуо с европском традицијом и нашао инспирацију у аутохтоној уметности претконквистадорског доба. Сматра се највећим сликаром мурала у 20. веку.
1889 – У салону Пале Ројал у Сан Франциску постављен је први џубокс.
1891 – Деодорода Фонсека (Фонсеца), вођа преврата 1889. којим је оборено бразилско царство и први председник Бразила, због сукоба са Конгресом присиљен је да напусти положај.
1932 – Спајањем два краљевства – Нејд и Хејаз, формирана је Краљевина Саудијска Арабија с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.
1933 – Рођен је пољски композитор Кжиштоф Пендерецки (Крзyсзтоф), најмаркантнија личност пољске авангардне музике у другој половини 20. века („Еманације“, „Тужбалица за жртве Хирошиме“, „Мука по Луки“, опере – „Ђаво из Лудена“, „Краљ Иби“).
1961 – Доминиканска Република је променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.
1971 – Кина је постала стална чланица Савјета безбједности УН.
1976 – Умро је француски писац и политичар Андре Малро (Малрауx), учесник Кинеске револуције (1924-27), Шпанског грађанског рата (1936-39.), један од лидера Покрета отпора у Другом свјетском рату, члан Француске академије, Де Голов (Gaulle) министар културе од 1959. до 1969. („Краљевски пут“, „Људска судбина“, „Искушење Запада“, „Антимемоари“).
1980 – У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло је 2.735 људи, а повријеђено је најмање 7.500.
1983 – СССР је напустио преговоре о ограничењу нуклеарног наоружања средње домета у Женеви у знак протеста због размијештања америчких крстарећих ракета у Европи.
1989 – Захтијевајући демократске реформе у Чехословачкој, 300.000 људи окупило се на централном тргу Вацлавске намјести у Прагу.
1995 – Умро је француски филмски режисер Луј Мал (Louis Malle), један од најзначајнијих представника француског „новог таласа“ („Љубавници“, „Лифт за губилиште“, „Заза у Метроу“, „Приватан живот“).
1996 – Отети етиопски авион „Боинг 767“ са 163 путника и 12 чланова посаде, пао је у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи је погинуло 125 људи.
1999 – Председник САД Бил Клинтон (Bill Clinton) стигао је на Косово гдје је посјетио америчку војну базу „Бондстил“ код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца од којих је затражио да „опросте Србима“ и поручио им да је „вријеме за борбу прошло“.
2001 – У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен је вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод.
2001 – Трибунал у Хагу је подигао трећу и најтежу оптужницу против бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић је раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској.
2002 – Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Джамали (Zafarullah Khan Jamali) је положио заклетву, чиме је формално означен повратак цивилне власти после трогодишње војне диктатуре.
2003 – Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи предсједник Грузије Едуард Шеварднадзе је поднео оставку због фалсификовања изборних резултата. За новог предсједника изабран је лидер грузијског „Националног покрета“ Михаил Сакашвили.
2005 – Побједом на првим послератним изборима у Либерији, бивша министарка финансија Елен Джонсон-Сирлиф (Ellen Johnson-Sirleaf) постала је прва предсједница неке афричке земље.
2006 – Бивши агент КГБ Александар Литвињенко умро је у Лондону од тровања радиоактивном супстанцом. Британско и руско тужилаштво су покренули истрагу.
2009 – Умро је Јанг Хсиани (Yang Hsieni) реномирани књижевни преводилац кинеске литературе. Заједно са супругом, Британком Гледис Тејлор, превео је кинеске класике, међу којима један од најчувенијих роман из 18. века „Сан у црвеном павиљону“. Њих двоје су превели и велики број страних класика на кинески језик.
2011 – Предсједник Јемена Али Абдулах Салех потписао је указ о повлачењу с дужности и преношењу власти на потпредседника Абеда Рабу Монсура Хадиа, у замјену за имунитет од свих оптужби. Тиме су окончани деветомјесечни немири у Јемену у којима је погинуло 2.000 људи.
2011 – Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган извинио се за убиства 14.000 Курда током бомбардовања области Курдистан у Турској 1930-их година. То прво извињење једног турског премијера Курдима упућено је је у вријеме посебно заоштрених односа.
2014 – У Тунису су одржани први слободни и отворени избори за предсједника, од када је 2011. свргнут вишедеценијски предсједник Зин ел Абидин Бен Али у протестима који су били почетак „Арапског пролећа“. Већину гласова добио је Бежи Каид Есебси и своју побједу потврдио у другом кругу предсједничких избора 23. децембра.