На данашњи дан Југославија је побиједила Бразил у легендарном мечу одиграном у Монтевидеу

Прошла је тачно 91 година од тог легендарног 14. јула 1930. године. Репезентација Југославије је у првој утакмици коју је икад одиграла на планетарним шампионатима побиједила велики Бразил 2:1, што се и дан данас сматра једним од 10 највећих успјеха у историји државног тима.

Фото: reprezentacija.rs

Бразил је већ тад важио за фудбалску велесилу, у том тренутку је већ био двоструки првак Јужне Америке. Тај понедељак, 14. јула, био је прохладан, што нимало не чуди јер је у Јужној Америци годишње доба било зима, киша је стала пред старт меча, али је дувао јак вјетар.

Легендарни говор доктора Михаила Андрејевића

Селектор Бошко Симоновић и његови изабраници су били задовољни због временских услова, рачунали су да ће им време више одговарати него Бразилцима који су навикли на врућине. Играчи су деловали мирно пред полазак на утакмицу. На излазу из хотела, неколико наших исељеника, држећи се обичаја из завичаја, пролило је воду за срећу…

По доласку на стадион “Сентрал парк” играчи одлазе у свлачионицу, а др Михајло Андрејевић, легендарни Андрејка, држи краћи, али епски говор.

Ви данас не играте за себе, већ за своју земљу, ону за коју су ваши очеви и дедови давали животе на бојном пољу… Ви данас имате прилику да уђете у историју, ви сте одабрани да данас, далеко од домовине, пронесете њену славу…

Играли смо у светло-плавим дресовима, а не у црвеним

Фудбалери Југославије излазе на терен у светлоплавим дресовима, а око 24.000 људи на трибинама поздравља наше играче док музика интонира тадашњу верзију химне “Боже правде”. Наш тим позира са маскотом, једним дечачићем од пет година обученим у српску народну ношњу, са шајкачом на глави и лоптом у руци. Тај дечак је био инспирација за измишљени лик дечака Станоја у серијалу „Монтевидео“.

У почетних десетак минута трајало је „испитивање снага“, а после тога Бразилци почињу да стежу обруч око нашег гола, али две полушансе решава лепим парадама Милован Јакшић. После једне његове одличне интервенције и „боксовања“, лопта је завршила у корнеру после кога Ивковић главом избија лопту далеко од нашег гола. Прихвата је Лјубиша Стефановић Лео, тачним додавањем проналази Арсенијевића, овај продужава ка Вујадиновићу који додаје до Секулића. Искусни интернационалац граби ка голу, то је већ озбиљна шанса која диже на ноге гледаоце. Следи снажан шут који голман Бразилаца Жоел одбија, али натрчава Тирнанић и прецизним шутем шаље лопту у мрежу – 1-0 за Југославију! Играо се 21. минут… Публика је одушевљена, јер је већински навијала за наше момке, а против Бразила, јер се сматрало да је Уругвају најтежи противник на путу ка светској титули баш Бразил.

Еуфорија се на трибинама још није стишала, а следи нова радост за Југословене. У 30. минуту наша одбрана зауставља још један напад противника, Стефановић додаје лопту мало повученом Моши Марјановићу који прелази двојицу ривала и проналази Ивицу Бека, овај се пробија између дефанзиваца Бразила и снажним ударцем шаље лопту у мрежу. На трибинама ерупција одушевљења, Бразилци не верују шта их је снашло.

Поништен нам је регуларан гол

Стефановић у 44. минуту износи лопту из нашег казненог простора, као код другог гола, Моша је прихвата на нашој половини, преноси је на противничку и не гледајући проналази на десном крилу Тиркета, са којим је могао да игра “везаних очију”. Брзоноги Тирнанић продире и центрира ка Ивици Беку, који опет бежи бековима и са неких 14 метара опаљује праву “бомбу”. Лопта је по трећи пут у мрежи, 3-0 за Југославију? Ипак не… помоћни судија из Француске маше и дозива главног судију који после консултације поништава гол због наводног офсајда, о коме није било ни говора.

Наши играчи спортски примају неправду, али зато публика жестоко звижди и изражава незадовољство. У полувремену у нашој свлачионици појављује се судија Техада и моли, преко тумача, да не кривимо њега за трећи поништени гол који је по његовом мишљењу био регуларан, али каже да је морао да поштује мишљење помоћника.

У другом полувремену налети Бразилаца су били жестоки. У 62. минуту, после трећег узастопног корнера, капитен Бразилаца Прегињо успева из гужве да пошаље лопту у нашу мрежу и врати Бразилу наду да може да избегне пораз. До краја утакмице више није било игре, већ искључиво борбе. Бразилци су жестоко нападали, а Југословени се још жешће бранили. Јунак меча био је голман Милован Јакшић. Летео је легендарни Јакша из угла у угао, ухватио је лопте које су сви већ видели у голу и тог дана је с правом рођена легенда о „Ел гран Миловану“, „великом Миловану“. Коначно, судија Техада свира крај. Југословени падају један другом у загрљај, Бразилци не могу да верују шта их је снашло. Вест је постала планетарни хит, сви су пренели да је аутсајдер са Балкана направио велико изненађење, пошто се пре почетка такмичења предвиђало да ће Бразил лагано проћи групу и да ће бити један од главних кандидата за освајање пехара.

Извор: Alo.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest