Холандски сликар Винсент ван Гог преминуо је на данашњи дан, 29. јула 1890. године, два дана пошто је покушао да изврши самоубиство. Један од најцењенијих уметника, чије је дело пресудно утицало на европско сликарство у тражењу.
Винсент ван Гог рођен је 30. марта 1853. године.
Одувек је волео да слика, али пошто за то нико од његових ближњих није имао разумевања, уписао је студије теологије и радио у руднику. Из рудника је брзо „побегао“ и инспирисан призорима рудара и живота радничких породица касније налазио мотиве за своје бројне слике.
Седам година је живео као свештеник у Хагу, а затим је послат да буде шегрт у једној продавници слика у Паризу. Тамо је стекао увид у сликарство, па се и сам заинтересовао за сликање и желео да постане сликар.
Све време је страствено сликао и у свој рад уносио максимум емоција. Понашао се као фанатик који истовремено тражи и прима савете са свих страна. Штавише, три месеца је боравио на академији у Антверпену, како би надокнадио своје недостатке у цртању.
Међутим, његова природа га је терала у Париз, где га је чекао вољени брат Тео. Пред крај свог живота, последње четири године, Ван Гог је радикално променио своју палету и начин рада: јављају се својеврсне арабеске у свежим, отвореним бојама, форма постаје декоративна уз графике у фрагментима. Почиње да примењује чисту отворену скалу боја, а облике контурише тамном бојом. Већ 188. године, избацује готово слику за сликом. Уз то су се његове боје под медитеранским небом зажариле, засијале и заблистале као да је у њима свјетло самог Сунца. Тада су настали и чувени „Сунцокрети“ као и управо тај израз „Ван Гоговски жута боја“.
Последњих година живота живео је ис тварао у Арлу, који га је бескрајно инспирисао. Тада је позвао у посету свог великог пријатеља Пола Гогена, како би остварили давнашњи сан свих сликара: да се окупе на заједничком раду напољу у природи.
Врло брзо се показало, да између њих постоје непремостиве супротности: све је отишло толико далеко, да је једне ноћи у дискусији Ван Гог у свом неуравнотеженом стању навалио на Гогена да га закоље. Међутим, Гоген је успео да побегне, али је Винсент сам себе казнио, одсекавши себи уво. Исечено ухо однео је истог тренутка у јавну кућу, где је био иначе чест гост, а потом пада у тежак и болан грч епилептика.
Гоген се вратио у Париз, а Ван Гог у психијатријску болницу. Свестан је да је у лудници, али између појединих наступа страствено ради – његове боје као да су добиле још више на интензитету. Без предаха је сликао и цртао, грчевито радио. Радио је манијакално, сулудо, дивље. Желео је да радом победи само лудило. Тада је инспирацију нашао у чемпресима које је неуморно сликао у том периоду, а тада је настала и чувена „Звездано небо“.
У 37. години, 27. јула, депресиван, узнемирен, у тренутку паничног предосећања страве пред новим наступом лудила узима пиштољ. У пољу крај пута наслања се на дебло које је сликао и одапиње оружје. Умире након два дана у свом кревету. Сахрањен је на гробљу у Паризу, поред свог брата Теа који је умро само шест месеци после Ван Гогове смрти.
Данас је Винсент ван Гог један од најутицајнијих импресиониста и један од највећих сликара свих времена, а његов музеј у Амстердаму где се налазе најпознатија дела овог уметника годишње посети око два милиона људи.
Извор: nationalgeographic