Помпеја је антички град који се налазио на југу Апенинског полуострва, југоисточно од данашњег Напуља у Италији. Град је основана у 6. веку п. н. е. У својој историји, која је трајала око 700 година, у Помпеји су живели Самнити, Грци, Етрурци и Римљани. Римљани су колонизовали Помпеју 80. п. н. е.
Град је потпуно уништен у ерупцији вулкана Везув 24. августа 79. године нове ере. Заједно са Помпејом уништени су Херкуланеум и Стабија (данас Кастеламаре ди Стабија). Град је прекрио дебели слој вулканске прашине.
Становници Помпеје су били у уверењу да је Везув угашен вулкан и нису придавали значаја сигналима који су их упозоравали на његову активност. Били су навикли на ситне потресе и излазак гасова из Везува. Почетком јула 79. године усахли су сви бунари у граду, али упозорење још увек није било довољно снажно.
Цео стари Рим је био запањен када је 24. августа дошло до катастрофалне вулканске ерупције која је затрпала град и заклонила Сунце у подне. Догодило се да је то био дан посвећен римском богу ватре Вулкану. Један од очевидаца ове ерупције био је Плиније Млађи, који је овај догађај описао у писму Тациту. По његовим речима, до ерупције је дошло око поднева. Из Везува је сукнуо високи пламен, а после црни и велики облак који је имао облик шишарке и покрио је Сунце и дан променио у ноћ.
На Помпеју је падало велико камење које је рушило зграде. Становнике је угушио отровни гас који је долазио са ерупцијом (на основу данашњих истраживања сматра се да се ради о 10.000 особа). Ерупција је трајала 3 дана и град је покрио пепео у висини од 6 метара. Осим Помпеје, уништени су и градови Херкуланеум и Стабиа.