Карађорђе Петровић био је један од највећих српских јунака током ослобођења од Турака. Подигао је Први српски устанак, био његово вођа као и оснивач истоимене династије која је, уз прекиде, све до половине 20. века владала Србијом.
Од савременика је добио титулу вожда, која означава световног господара, али и духовног вођу Срба. У годинама које ће уследити, народ ће му придодати и неке легендарне, скоро епске црте личности. Начин на који је окончао живот знатно је допринео формирању мита око његовог имена.
Вожда Карађорђа и његовог писара Наума Канара, у колиби Драгића Војкића у селу Радовању, код Велике Плане, убио је Никола Новаковић у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године. Он је мртвом вожду секиром одсекао главу, скинуо му одело и све то предао Вујици Вулићевићу, организатору убиства и Карађорђевом куму, који је “товар” послао за Београд.
Карађорђево обезглављено тело сахрањено је на око 100 корака од места где је убијен, а глава је већ сутрадан стигла у Београд, код наручиоца убиства.