„О људи, знајте да сте починили велике грехе, и да су велики међу вама починили ове грехе. Ако ме питате који доказ имам за ове речи, ја кажем да је то зато што сам ја казна Божија. Да нисте починили велике грехе, Бог не би послао на вас казну попут мене.” – Џингис Кан
Знаменити, али окрутан монголски владар, творац једнога од највећих царстава свих времена, Џингис-кан умро је 18. августа 1227. током рата с Тангутима, владарима вазалског царства Хси Хсиа у сјеверозападној Кини.
Имао је више од 60 година и био је нарушена здравља. Обећавши своме владару да ће његову смрт чувати у тајности, Канови следбеници побили су све свједоке покопа. Легенда каже да је покопан с 40 коња и 40 дјевица те да је хиљаду коња својим копитима затрло сваки траг његове гробнице.
Према другим изворима монголски је владар закопан у корито ријеке коју су скренули из њеног тока, а онда је пустили да водом прекрије његов гроб. Тако је коначно почивалиште Џингис-кана до данас остало прекривено велом тајне.
Велики Кан, именом Темуџин, још је у раној младости показивао особине храброг ратника. Кад је објавио идеју о уједињењу свих Монгола, бројна су племена добровољно прешла на његову страну, а она која нису, имала су само два избора: приклонити се или умријети.
Године 1206. Темуџин је постао вођа велике конфедерације Монгола, добивши назив Џингис-кан, што значи „Универзални вођа“. У својим крвавим освајањима, која су се одликовала масовним уништењима становништва и градова, освојио је готово цијели познати свијет.
Године 1209. покорио је Ујгуре, шест година послије освојио је сјеверну Кину с Пекингом и 1219. Кореју. Затим се окренуо освајању Хорезма, моћног исламског царства које је обухватало подручја многих земаља средишње Азије. Редом су падали Ортара, Бухара, Самарканд. Дио војске, под водством сина Тулаја, освојио је Иран, Азербајџан, Грузију и преко Кавказа продро до Крима.
Поразивши руске кнезове на ријеци Калки и отјеравши војску од Дњепра, вратио се низ Волгу у Азију. Када је избио устанак Тангута, Џингис-кан поновно је покренуо кампању, али је умро током опсаде пријестолнице. Његово царство, подручје од Жутог до Црног мора подијељено је између четворице његових синова.
Џингис-кан у наслеђе је оставио уређено монголско писмо, вјерску толеранцију, монголски законик и развијену трговину. Након његове смрти монголско се царство наставило ширити па је обухватало готово цијело подручје Евроазије. Царство се распало у 14. вијеку.
Извор: vojnapovjest