Ресторан SOBRINO DE BOTIN је отворен у Мадриду још 1725. године и од тада ради без прекида. Мада ћете у свету наћи, можда, још неки ресторан који се хвали да је „најстарији“, једино SOBRINO DE BOTIN има званичну потврду за то, у Гинисовој књизи рекорда.
Осим тог звања, овај ресторан је познат и по томе што га помиње и велики Хемингвеј у свом роману “Сунце се поново рађа” и тога да је уметник Франциско Гоја радио је у њему као конобар док је чекао да га приме на Краљевску академију лепих уметности.
Ресторан су 1725. године основали Француз Жан Ботин и његова супруга, а првобитно се звао Casa Botin. Наследио га је нећак Кандидо Ремис и променио је име у SOBRINO DE BOTIN, које је преживело до данас.
Sobrino је шпанска реч за нећака. Подрум је из 1590. године и веома је стар у поређењу са рестораном. Поред употребе оригиналних рецепата, ресторан је непрекидно држао и пламен у пећници, који се никада није угасио.
Ресторан и његова специјалитет cochinillo asado (печено прасе) помињу се на завршним страницама романа Сунце такође излази, Ернеста Хемингвеја. Његово друго описано јело је sopa de ajo (јаје, поширано у пилећој чорби са шери-јем и белим луком). Ресторан је омиљено место за пиће мадриђана.