Штета коју је претрпјела држава због нереализованог програма финансијског реструктурирања Комбината алуминијума Подгорица (КАП) и издатих пет гаранција том предузећу износи 127,4 милиона еура, утврдили су судски вјештаци Миленко Поповић и Предраг Ракочевић. Они су овај налаз урадили у оквиру предмета који је Специјално државно тужилаштво (СДТ), на чијем челу је Миливоје Катнић, формирало 2014. године на основу извјештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) о ревизији издатих гаранција у 2009, 2010. и 2011. години. ДРИ је извјештај објавила 2013. године, а у њему је утврђено да је држава КАП-у издала гаранције за 135 милиона кредита код ОТП, Дојче и ВТ банке, а да је као противгаранције прихватила акције руске Ен плус групе и ЦЕАК-а у КАП-у и Рудницима боксита, које су 2011. године вријеђеле 22,2 милиона еура.
Они су овај налаз предали на руке специјалном државном тужиоцу Лидији Вукчевић половином 2019. године.
Пет гаранција за пет кредита Влада на чијем челу је тада био Мило Ђукановић, актуелни предсједник државе и ДПС-а, дала је на основу меморандума о разумијевању из јуна 2009. године и уговора о поравнању из новембра исте године. Уговори о кредитима за које је држава гарантовала потписивани су у новембру 2009. године и јуну 2010. године, док је већ у априлу 2012. године држава морала да плати 23,4 милиона Дојче банци, која је активирала гаранције. Тада је на челу Владе био Игор Лукшић.
Вјештаци су у мишљењу навели да се Влада, у складу са уговором о средњорочном финансијском аранжману до 235 милиона долара из 11.4.2007. године и у складу са уговором о поравнању из 16.11.2009. године, обавезала на давање пет државних гаранција у укупном износу од 135 милиона еура. Државне гаранције су износиле 63,32 милиона, 25 милиона, 21,7 милиона, три милиона и 22 милиона еура, с тим што су се КАП и Рудници боксита обавезали да држави обештете и накнаде свако плаћање које држава изврши по било којој од државних гаранција тако што ће држави платити износ једнак износу плаћеном по било којој државној гаранцији, а као обезбјеђење обавезе по гаранцијама ЦЕАК се обавезао да држави да у залог своје акције у КАП-у и Руднику боксита.
Држава је, као што су навели, због гаранција платила 127,4 милиона еура, и то потраживање пријавила након увођења стечаја у КАП половином 2013. године, али није познато да ли је наплатила било шта од тог новца. Прије неколико година из Министарства финансија су навели да нису наплатили ниједан еуро од новца који су дали због гаранција не само за КАП, већ и за друга предузећа.
Вјештаци су утврдили и да је буџетима за 2009. и 2010. годину било предвиђено давање гаранција за кредитне обавезе КАП-а, затим да Програм финансијског реструктурирања КАП-а, који је оцијењен као усаглашен са Законом о контроли државне помоћи, није успјешно реализован, због чега су у крајњем гаранције пале на терет буџета, да је Скупштина 29. фебруара 2012. године донијела одлуку о потврђивању одлуке Владе о преузимању дуга КАП-а према Дојче банци, да гаранције издате ОТП банци за кредит од 49,7 милиона нису биле обезбијеђене контрагаранцијама корисника гаранције, како је то било предвиђено уредбом о ближим критеријумима, намјени и условима дођеле државне помоћи, чијим чланом 29 је било предвиђено да корисник државне помоћи достави даваоцу помоћи план реструктурирања и гаранцију за враћање додијељене помоћи. Затим су утврдили да су гаранције издате за кредите код Дојче банке од 82 милиона биле ђелимично обезбијеђене заложеним акцијама ЦЕАК-а у КАП-у и Бокситима номиналне вриједности 22,2 милиона, односно 26 милиона тржишне вриједности, иако такво обезбјеђење није било предвиђено тада важећом уредбом о ближим критеријумима, намјени и условима дођеле државне помоћи.
Истакли су да су гаранције издате КАП-у од стране ОТП и Дојче банке протестоване и исплаћене из буџета у укупном износу 127,4 милиона, да је Влада покренула стечајни поступак, пријавила потраживања, те да је Влади признато 148,7 милиона потраживања, од чега се 127,4 милиона односи на гаранције. На крају налаза су закључили да је држава претрпјела штету од 127,4 милиона еура.
Дан