Пише: Дијана Ћоровић
Док дишемо не размишљамо о дисајним путевима, све до неке секунде када се закашљемо или загрцнемо. Ако којим случајем то потраје коју секунду дуже хвата нас паника па тражимо гутљај воде и запомажемо за помоћ. У тим моментима схватимо колико је дисање важно и како ни о чему другом не стигнемо да помислимо док поново слободно не удахнемо. Дисајна блокада може да настане гушењем. Гушење, међутим, може да се деси иако нема препрека у дисајном апарату. Гушење, између осталог, може да изазове убрзан рад срца када особа доживи јаку емоцију, попут шока.
Изузетно је важна перцепција ствари које могу да изазову отежано дисање, тврде психолози. Него, ко од стручњака може да направи класификацију узрока који шокирају јавност Црне Горе и која се последицама тих узрока гуши? Не физички, као Џорџ Флојд, него емотивно, умно, психички. Када се осврнемо само на последње мјесеце ограничавања слобода хвата ли вас гушење? О да, када помислимо на хапшење владике Јоаникија и свештеника на Дан Светог Василија, на сав народ који је будно чекао слободу живог Свеца који мирно ходи и уноси мир у душу сваког вјерника понаособ, гуши ли вас? Гуши ли вас то што се љубав према вјери преиспитује и гура у ћошак. Гуши ли вас када видимо силину вјерујућег народа која нема страха, јер ко заиста вјерује нема чега да се плаши, а та братска љубав не дотиче браћу у институцијама која ту љубав одбацују. Када видимо слике разбијене блокаде на путу Беране-Андријевица у моментима хапшења нашег владике, наоружане полицајце попут робота који механички газе по слободи њиховог гласа, од чега срце почне убрзано да куца, стеже ли се толико да једва дишете? Гледајући мајку Милана Кнежевића, жене у пензији која је провела радни вијек преносећи педагошки своје знање на генерације ученика,како се спроводи у марицу попут криминалца, гуши ли вас? Контрадикторности које дјелују када се прогласе превентивне мјере од корона вируса неким случајем су увијек погађале ограничавање литија. Бибер спрејеви, сузавци, штитови, гас маске и остала опрема служи као наоружање против кога? Против становника ове земље? Против њиховог гласа? Зар није то народ који говори и који је спреман на дијалог? Зар није један језик разумљив међу браћом и сестрама у Црној Гори па не можемо другачије да се разумијемо? Зар бибер спрејевима и сузавцима водимо вербалне битке само зато што режим не жели чује: “Не дамо светиње“. На овај начин се врши само ограничавање слободе говора, а овај народ то не заслужује. То је народ који не жели да се не чује. То је народ који жели да дише пуним плућима у својој земљи. Народ који је у овој земљи растао, стварао, волио и још увијек воли своју земљу и своју браћу и сестре. Народ који још може много да дẚ и допринесе темељима заједничког добра. Велики је број тог народа на улицама који не ради а желио би. Многе прилике су биле неприлике младим људима у Црној Гори да се запосле, па су угушени њихови квалитети, па су напустили нашу земљу и сада улажу у неку другу. Сигурно се њиховим најближим срце стегне јер су далеко али боље и да су далеко него да се у својој земљи гуше.
Корона вирус није био присутан раније па су се угушила многа предузећа која су због приватизације обесхљебила велики број породица. Од те приватизације само су појединци просперирали. Многи људи, како млади тако и стари, као да су били опечаћени једним “НЕ“ пријавом на било које радно мјесто јер нијесу били истомишљеници владајуће партије. Не гуше вас сад било каква хемијска средства колико вас гуше чињенице које су последица система у коме живите.
Сада, када је на акценту Владавина Права у Црној Гори и када се оптужују челници Демократског Фронта који указују на мјере кажњавања и селективну правду, гуши ли вас када се им се одузима ријеч или их у скупштини прекидају? Можда се понаособ може одузети ријеч у датом моменту али ако народ заједно проговори, ма колико пута да се одузме ријеч неко ће се чути. Не зна обичан народ како функционише државни апарат, али зна да ако дише као један дисајни апарат не може се угушити. Јединство народа може регенирисати дисајне путеве и савладати дисајне блокаде које стоје као кост у грлу Црне Горе. Морамо да дишемо, као што мора Црна Гора да удахне слободу.