Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u Podgorici da neće pokrenuti konsultacije sa strankama o mandataru za sastav nove vlade, jer ne želi da učestvuje u primeni Zakona o predsjedniku Republike koji je potpisao, ali i ocijenio kao neustavan.
Đukanović je na konferenciji za novinare rekao da će odgovornost za primenu „neustavnog zakona“ snositi oni koji su ga usvojili i da on nema namjeru da u tome učestvuje, prenose podgoričke Vijesti.
„Zakon je potpisan, i na taj način je ustavna obaveza predsjednika ispunjena. Precizno je rečeno (u Ustavu) da je predsednik dužan da potpiše ponovo izglasani zakon. Ali, parlamentarna većina je očigledno neustavno postupala i ja ne želim da se pridružim horu onih koji ruše Ustav, a time i državu“, rekao je Đukanović.
Iako je potpisao sporne izmjene Zakona o predsjedniku Republike, pošto ih je parlament u ponedeljak drugi put usvojio, Đukanović je rekao da neće početi konsultacije ni dodeliti mandat za sastav vlade lideru Demosa Miodragu Lekiću koga je parlamentarna većina predložila za premijera.
Poslanici crnogorskog parlamenta u ponedeljak su ponovo usvojili izmjene Zakona o predsjedniku Republike, kojima Skupština preuzima nadležnosti šefa države u pogledu imenovanja mandatara za sastav vlade. Na taj potez skupštinska većina se odlučila jer je Đukanović u oktobru odbio da dodeli Lekiću mandat za sastav vlade, iako je imao podršku većine.
Izmjene zakona otvaraju put parlamentarnoj većini da imenuje Lekića za mandatara, a usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije Saveta Evrope i Evropske unije da se od toga odustane.
Kada su poslanici 2. novembra prvi put usvojili izmjene Zakona o predsjedniku Republike, Đukanović je odbio da potpiše taj akt i vratio ga je Skupštini na ponovno razmatranje.
Crnogorska opozicija izmjene Zakona o predsjedniku Republike tumači kao „državni udar“, zbog čega je u Podgorici održano nekoliko protesta, sa zahtevom da sporni zakon bude povučen i da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Konsultujem se sa timom stručnjaka…
Upitan da li će raspustiti Skupštinu Crne Gore, Đukanović je novinarima rekao da se „konsultuje s timom stručnjaka za ustavno pravo“ i da „procenjuju da li će se i kada stvoriti uslovi za korišćenje te ustavne klauzule“.
„Za sada smo procenjivali da nema uslova za donošenje ukaza o raspuštanju parlamenta. Pažljivo ću, kao i do sada, poštovati Ustav i konsultovati ljude koji će mi ukazivati na mogućnosti koje stoje na raspolaganju. Mislim da se ne treba igrati s tim pitanjem“, kazao je Đukanović.
Naveo je da „smatra neodgovornošću ovakvo urušavanje ustavnopravnog sistema“ i dodao da „to rade ljudi koji žele da uruše ustavnopravni sistem da bi urušili nezavisnu državu Crnu Goru“.
„Zbog toga veoma striktno i veoma konzervativno tumačim svoje obaveze u Ustavu. Tako će biti i u mom postupanju tumačenja mogućnosti da se donese ukaz o raspuštanju parlamenta. Ja sam učestvovao u stvaranju ove države i neću nikad povući potez koji je protiv njenog Ustava. Oni koji je nisu stvarali, koji je nisu želeli, koji je permanentno ruše, oni su, očigledno, slobodniji“, kazao je Đukanović.
On je rekao i da će koristiti „sve mogućnosti za uspostavljanje jasne krivične odgovornosti prema svima koji na taj način ruše državu“.
„Mislim da se jedan deo ljudi koji učestvuju u političkom životu opustio. Misle da sad njihova nezakonitost može izmicati pravdi. Vrlo kratkovido razmišljaju. Danas ili sutra, pre ili kasnije, te će se institucije uspostaviti i osvrnuti na odluke koje su donošene. Oni koji su ih donosili moraće da odgovaraju“, naveo je.
Politička kriza u Crnoj Gori manifestuje se i time što Ustavni sud od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija. Skupština Crne Gore u ponedeljak u dva kruga glasanja nije izabrala četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda.
Đukanović je danas rekao da su za dogovor o sudijama Ustavnog suda potrebne dve strane, a da je parlamentarna većina u ponedeljak jednostrano utvrdila listu kandidata za sudije i dale je opoziciji na izjašnjavanje.
Govoreći o načinu izlaska iz političke krize u zemlji, Đukanović je ranije rekao da je realno očekivati da će problemi u Crnoj Gori morati da budu rešavani uz pomoć medijatora i da je najlogičnije da to bude neko iz Evropske unije.
Evropska unija je danas izrazila zabrinutost zbog političkih dešavanja u Crnoj Gori i pozvala sve političke aktere da podrže stabilnost i funkcionalnost demokratskih institucija, posebno Ustavnog suda, i da izbegavaju dalje incidente.
Britanski i nemački izaslanik u Podgorici
Specijani izaslanici SAD, Velike Britanije i Nemačke za Zapadni Balkan razgovarali su juče u Podgorici sa državnim zvaničnicima Crne Gore kako bi im preneli zabrinutost svojih vlada zbog usvajanja izmena Zakona o predsedniku Republike i blokade Ustavnog suda Crne Gore.
Britanski i nemački izaslanik, Stjuat Pič i Manuel Saracin, u zajedničoj izjavi su izrazili zabrinutost zbog „dugotrajne političke krize, blokiranih institucija, sve veće polarizacije društva u Crnoj Gori i vidljive nemoći donosilaca političkih odluka da pronađu izlaz iz krize“.
Oni su naveli da bi „najbolje sredstvo za prevazilaženje trenutnog političkog ćorsokaka bili skori izbori, koji bi bili održani nakon što Ustavni sud počne sa radom“.
Specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je sinoć da je Crna Gora u „dubokoj institucionalnoj krizi, gotovo u kolapsu“ i poručio da je primarno uspostaviti funkcionalni Ustavni sud, a zatim organizovati izbore.
(Beta)