Пише: Марија Вешовић
Рекоше ми да недостају моји текстови…ја им поверовах.
Зашто баш данас долази инспирација, данас на дан када се пре четврт века прогањали Срби из драге нам Југославије, намерно рекох Југославије јер многи за њом жале.
Ето данас читам многи су отишли да „славе“ овај дан, нека су нека им је на част и на образ. Не заборавимо да на многим порталима, испод много текстова, наша браћа из ове наше Црне Горе нам прижељкују исту ону Олују, али на монтенигерски начин (који год то био) нека и њима служи на част и на образ.
Данашњни дан је битан по много чему, ноћас истиче рок и за предају листа. Многа изненађења су ту, нека очекивана нека и неочекивана, али добро и то. Народу се никако не може угодити, вазда је било. Кажу „нећемо иста лица из опозиције“, добију ново лице и ево му нађоше милион мана, али када неко тражи разлог увек га и нађе, тако и ови које траже мане свему увек ће наћи. Битно је да сви ми имамо исти циљ, ако га имамо, а ево ћемо и то видети врло брзо.
Не волим листе, али овима се сада радујем, јер уколико неко зна шта жели за себе и своју децу овог пута има избор. Па свако по своме опредељењу, коме је стало до земаљског богатства зна где ће а такви нису баш ни битни толико, а они који теже нечему другом опет зна где ће и овог пута има где.
Немојте да вам једно име на листи помути опредељење, јер једно име је небитно у односу на тридесет година, у односу на прослављање догађаја који се не славе и у односу на оно да не смемо да мислимо и будемо другачији.
Нека су нам срећне ове нове листе и ови нови људи, а ови неки ако вам баш сметају, па шта сад зажмурите и онако смо жмурели оволике године.