Према Катнићевим наводима, у конкретном случају поступак утврђивања, и само утврђивање, нијесу спроведени на законом предвиђен начин, већ је управни поступак сведен само на вијећање и гласање ТС-а
Бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић у тужби Управном суду, којом предлаже одлагање извршења одлуке Тужилачког савјета (ТС) од 17. фебруара којом је разријешен са те функције, тврди да су почињене битне повреде правила поступка, да је одлука правно неодржива због тога што је донешена на основу погрешног и непотпуно утврђеног чињеничног стања и уз погрешну примјену материјалног права.
Позивајући се на члан 105 Закона о државном тужилаштву, Катнић у тужби објашњава да је поступак и само утврђивање услова за наступање неког од разлога за престанак тужилачке функције, па и услова за стицање права на старосну пензију, у конкретном случају, било у искључивој надлежности вршитељке дужности врховног државног тужиоца Маје Јовановић.
Без испитног поступка
Да је рађено законито, како наводи Катнић у тужби, она је морала спровести испитни поступак и он би, у складу са Законом о управном поступку, као странка имао могућност да изнесе доказе и чињенице, а потом би в.д. ВДТ била у обавези да о резултатима испитног поступка обавијести ТС који би, након тога, донио одлуку послије вијећања и гласања и о томе начинио записник.
Према Катнићевим наводима, у конкретном случају поступак утврђивања, и само утврђивање, нијесу спроведени на законом предвиђен начин, већ је управни поступак сведен само на вијећање и гласање ТС-а.
Како наводи, осим овога, почињена је и битна повреда правила поступка и због тога што му је повријеђено право на изјашњавање, што је гарантовано Законом о управном поступку који прописује да странка има право да учествује у поступку.
Он даље указује и на то да је ТС-у доставио доказе који показују да акт Министарства одбране од 10. јуна прошле године, на који се позвао Фонд ПИО, садржи нетачне податке, те да није настао ни у каквом поступку већ је ријеч само о једном од доказа који је изведен у управном поступку пред Фондом ПИО.
Катнић наводи и да је актом Тужилачког савјета такође почињена повреда правила поступка јер није, како је он тражио, прекинуто одлучивање о његовом разрјешењу док се не ријеши претходно питање, неспорног утврђивања чињенице да ли или не испуњава услове за старосну пензију, о чему су још увијек у току два управна поступка, пред Фондом ПИО и Министарством одбране.
Незаконитости
Такође, Катнић оспорава и законитост постављења члана ТС-а Андреја Миловића испред Министарства правде, људских и мањинских права.
Објашњава да је премијер Здравко Кривокапић преузимајући руковођење ресором правде, након што је разријешио са те позиције министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића, прекршио Закон о државној управи којим је прописано да у случају престанка функције радом Министарства „руководи члан Владе кога одреди предсједник Владе“, те да је на ту позицију могао одредити неког од потпредсједника или министара, али не и себе.
Тако је и именовање Миловића на позицију државног секретара у Министарству правде одлуком незаконитог руководиоца, што и сам његов избор чини незаконитим.
Према Катнићевој тужби, Тужилачки савјет је повриједио и начело утврђивања истине, прописано чланом 11 Закона о управном поступку у којем пише да се „у управном поступку морају правилно и потпуно утврдити све чињенице и околности које су од значаја за законито одлучивање о управној ствари“.
“Како је већ наведено, не само да је повријеђено ово начело, већ је и сломљено до бестијалности”, наводи Катнић у тужби и то објашњава тиме да ТС није извео ниједан доказ.
Како наводи, Савјет је узео здраво за готово податке из акта Фонда ПИО који је податке преузео из акта Министарства одбране, односно супротно свим начелима управног поступка, узео као формалну истину садржину дописа Фонда ПИО и себе лишио могућности свестраног цијењења свих доказа, чиме је починио наведену повреду.
Катнић тврди и да је у самој одлуци ТС-а почињена повреда правила поступка јер она не садржи ваљано образложење чија је садржина регулисана чланом 22. Закона о управном поступку.
У образложењу одлуке, наводи он, нема ништа од обавезујућих елемената предвиђених Законом, а посебно недостају разлози због чега нијесу уважени захтјеви које је Катнић, иако необавијештен о поступку, самоиницијативно доставио ТС-у, а прије свега захтјев да се испитни поступак у складу са Законом о државном тужилаштву врати код в.д. ВДТ-а, да му он присуствује, те да се прекине поступак пред ТС-ом до претходног окончања два управна поступка која су у току.
Пет кандидата у трци за ГСТ
На јавни оглас за избор главног специјалног тужиоца (ГСТ) пријавило се пет кандидата, саопштено је из Тужилачког савјета (ТС).
Како је објављено на сајту Тужилачког савјета, на оглас су се пријавили Благота Митрић, Миладин Јоксимовић, Владимир Нововић, Милош Шошкић и Саша Чађеновић.
Из Тужилачког савјета су казали да ће се на сједници Савјета утврдити да ли су пријаве благовремене и потпуне.
“У смислу члана 15 став 2 Закона о Специјалном државном тужилаштву, којим је прописано да ће ТС одбацити неблаговремене и непотпуне пријаве”, додаје се у саопштењу.
Јавни оглас за избор ГСТ-а објављен је 18. фебруара.