Није Весни био потребан терен да је препозна, већ је препозната по својој умности и знању

Пише: Сања Томовић

Селективна (не)правда покушава да се оправда. Колико неко мора бити морално изобличен, болесно исфрустриран и искомлексиран да се мора скривати иза скраредних цртежа мржње. Оно што аутор не може да схвати на знање му се мора дати. Проблем је само што га треба привести правди.

Јака и паметна жена трн је у оку морално сакатим и партијским играчима. Јадни ли сте! Не схватате да тиме једну Весну, Милену или Дару, или како год да се зову, само уздижете у очима других људи, и тек смо тада сигурни да вас је страх од њих, само то ништа друго. Шта би тек било да се овако нешто десило у некој земљи гдје се нити жена нити вјерски поглавари не смију овако непоштовати? Боље да не кажем, мислим да би данас било на свим телевизијама свијета, али… Ово су простори гдје се жена тешко може изборити за своје парче неба овдје на земљи, а да остане усправна и достојанствена. Овдје је тешко бити Весна или Дара, а да ти не пришију неки „украсни“ придјев, ухапсе или направе друге гадости.

Замислите, усудила се да буде паметна, поштена, вриједна, а да нема „бурну“ прошлост, да је остала и у овом случају достојанствена и „сама“. Да вас ћутањем побиједи, тишину никада нико побиједио није. Наравно, таква жена стоји као опомена да на ред долази знање, не пречице и силиконско имање. Раскомотили се сателити партијски климоглавци, нервоза је свеприсутнија.

Вријеме, то мајсторско решето, све мајсторски изрешета и просије и покаже гдје је коме мјесто. Шта год да ради, себи уради. Нико нам не може наудити колико ми сами себи, порука је за „цртча“. На малим просторима све се најбоље види, бољима се тешко прашта, а још теже са истином живи. На Богојављење је херој била Дара са Смоковца, једна безазлена и тако пријатна, потпуно смирена жена. Славила је Богојављење и то је био њен прекршај. Такође, по ко зна који пут, нападнута је министарка Братић. Зашто? Зато што је веће „мушко“ од многих који се по природи издају за то, не плаши се да каже да пише ћирилицом, да је Српкиња и да воли своја три прста и поноси се својим прецима.  Знањем је стигла до циља,није ишла „пречицом“.

Најбољи доказ да неко вриједи јесте клевета која му је упућена од малих, ниских, ситних, необразованих и бестидних. Снажна жена јесте увијек сметња, а истовремено и „пријетња“. Нису јој потребни спонзори и крпице да би доказала своју вриједност, бори се часно и себи тако крчи пут. Није јој био потребан терен да је препозна, већ је препозната по својој умности и знању. Нити једној Дари која љубав према отаџбини истински на Богојављење показа, али не тако што би пријетила и позивала на линч и бахатост. Само је славила Бога и то је све. И једна и друга достојанством су показале своју непоколебљивост и храброст Сваки слободномислећи грађанин се препознаје  у Весни или Дари, и подржава их. Са друге стране, „невладини“ врло владини и „независни“ врло зависни ћуту. Аха! Али да је неко „дирнуо“ у права неких буба у Африци сви би се огласили, овако углавном се ћути јер се то њих не тиче, то су само Весна и Дара. Ћутање је знак одобравања. Дакле, да вас видимо, изађите, баците рукавицу у лице и Весни и Дари, и кад говорите и кад цртате. Мук! А? Стидите се свога бестиђа и бавите се својим незнањем и љубомором и својом немоћи. Стигла вас је она „шта би дао да си на мом мјесту, да те мрзе ,а да ти се диве“?

Снажне и паметне жене слика су истог таквог друштва. Бирајте какве ћете вриједности гајити и какво друштво градити. Треба да знате да следећи пут кад кренете да „наудите“  Весни или Дари, да сте истовремено ударили на ону која вас је родила или која ће вам родити. На сестру, другарицу или можда неку која ти је спасила живот.

На знање нека вам је да нису саме, да све храбре и одважне и достојанствене жене стоје иза њих, и сви они мушкарци који се према жени, као бићу које је из ребра Адамовог Бог створио, односе са поштовањем и подржавају их, џентлменски се боре за њихову наклоност, не овако јадно и ниско. Паметни Јован Дучић говорио је: „Да би вас жена вољела женски, морате са њом поступати мушки“. Сигурно да није мислио да жену треба непоштовати, газити и унижавати, да је треба буздованом по глави да се покаже ко је „јачи“. Не чини то, немаш право, у супротном показујеш само своје комплексе и опаку љубомору, која може бити отровнија од змије, али по мрзитеља, никако према „жртви“. Свако се о своју злобу саплете, па ће тако и ови јадни цртачи и они који закон на Дари примијенише. „Опасна“ ова наша Дара, а ко би се надао од ње?!

Онако малешна, весела и безазлена. Весна, Милена или Дара, како год да им је име… Жена ће увијек бити икона цркве и благо свијета.