пише: Желидраг Никчевић
Поводом Кривокапићевог писма – морам да поновим нешто што поодавно забиљежих о позивању на “специјалне везе” са митрополитом Амфилохијем.
Прочитао сам све митрополитове књиге, скоро четрдесет, врло пажљиво, коректорски и лекторски. Слушао сам га у разним приликама, званичним и незваничним – црквеним, књижевним, политичким – из непосредне близине. Усуђујем се да кажем: он је имао потпуно исту бригу и исту пастирску љубав за сва створења Божја, за све нас који смо га оптерећивали својим невољама и слабостима, идејама, амбицијама и међусобним гложењима. За све – и блиске и далеке, и познате и непознате.
Приписивати нашем митрополиту навијачке наклоности, хвалити се неком посебном блискошћу са духовним предводником читавог нашег народа, то није само мање-више разумљив људски гријех, него и озбиљно нарушавање православног учења, његовим животом посвједоченог.
Борба