Маја Вукићевић
У претходна два мјесеца од 30.августа много је неистина пласирано на конто састављања нове црногорске владе. Много је времена изгубљено у празном ходу. По медијима су се провлачиле понуде мандатара партијама, које он у нешто измијењеном облику јесте слао, мијењајући често саме понуде и инсистирајући на именима и поред тога што је јасно стављао до знања да нема намјеру да људе које партије предложе и изабере. Дан након што су странке постигле договор о ресорима изашао је са потпуно новом идејом, владом без политичара, без потпредсједника и са само 12 ресора. Нејасно је зашто су се слале понуде странкама и је ли њихов циљ био компромитација и свих лидера и евентуалних партијских кандидата.
Од медијског спиновања да Демократски фронт и његови лидери коче процес, дошли смо до коначне истине која је нама у Демократском фронту била позната од почетка преговора, да мандатар не жели ни представнике других партија у Влади. Али ДФ је очигледно био најпогоднија мета. Оно што је проблематично у захтјеву мандатара је да је његова понуда по принципу „узми или остави, без расправе“, што значи да његове експерте морамо прихватити без могућности расправе, тако да се може десити да ту буде и експерата блиских одлазећем режиму, а уколико их неко од нас доведе у питање биће оптужен да ради за дпс. Апсурд, али много тога је апсурдно у Црној Гори. Тако можете бити оптужени да радите за дпс, иако сте читав живот посветили борби против истог, иако од истог нисте добили ништа нити сте тражили иако вам је узео све што вам је могао узети, док су други добијали станове, и друге бенефиције. И сад од оних што нису жељели да таласају и дижу глас из својих пространих станова можете добити оптужбу да радите за дпс само зато што вам се можда не свиђа да у Влади буде неко ко је сарађивао или имао корист од прошлог режима. Није српски, а ни људски ћутати на такав безобразлук, иако смо на многе увреде које смо добили у овом процесу, а да их нисмо заслужили, ћутали.
Има нас који смо научени да таласамо против свих аномалија које су ову земљу гурале у пропаст, који нисмо ћутали, који се нисмо продали ни онда кад су нам родитељи били прогањани, уцјењивани, остављани без посла, кад смо можда били на сувим приганицама, па је неумјесно да нам лекције о борби држе они који нису таласали из својих удобних станова бранећи фотеље људи из прошлог режима.
Нико ову битку није добио сам, ни мандатар, ни опозиција, побиједили смо сви заједно, са народом и црквом, тако и сад нико од нас не може и не смије да дјелује сам и поништава нечију побједу и надање великог дијела народа да је са дпс-овим системом готово. За шест мјесеци до годину дана тај се систем неће ни начети. Јасно је свима да нико не жели и неће дозволити повратак дпс-а, зна то и мандатар, зато и намеће своју вољу као неупитну, али негдје се границе морају поставити.
Одлича изјава. Само заједно.