Међу посљедњим у службу Ђукановића као савјетници запослени су бивши директор Управе полиције Веселин Вељовић и Наташа Пешић, некадашња генерална секретарка у влади Душка Марковића. Вељовић је савјетник Ђукановића за одбрану и безбједност, а Пешић за сарадњу са државним органима. Ту су и Славољуб Стијеповић и Милан Роћен

У кабинету предсједника Црне Горе Мила Ђукановића остала су упражњена само два мјеста за позицију савјетника.

То се закључује на основу званичних података са вебсајта и Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији службе предсједника, који је достављен “Вијестима” на основу захтјева за слободан приступ информацијама (СПИ).

Према Правилнику, предвиђено је запошљавање укупно 33 службеника, од чега 10 савјетника.

Међу посљедњим у службу Ђукановића као савјетници запослени су бивши директор Управе полиције Веселин Вељовић и Наташа Пешић, некадашња генерална секретарка у влади Душка Марковића. Вељовић је савјетник Ђукановића за одбрану и безбједност, а Пешић за сарадњу са државним органима.

Вељовић је за одбрану и безбједност савјетовао и Филипа Вујановића.

Поред њих, савјетници Ђукановића су Андријана Марковић, која покрива односе са јавношћу, др Амер Халиловић савјетник је предсједника за социјалну и здравствену заштиту, савјетник за уставни систем и правна питања је Борис Бастијанчић, о економским питањима Ђукановића савјетује Петар Ивановић, савјетница за вањску политику је Тамара Брајовић, за идентитетска питања Радојка Рутовић.

Веселин Вељовић функцију директора УП напустио је 17. децембра, десет дана након што је потпредсједник Владе Дритан Абазовић (УРА) саопштио да је са Вељовићем договорено да више не буде директор полиције.

Рјешење о именовању Пешић донијето је 30. новембра. На позицију генералне секретарке стигла из Министарства правде, док је на његовом челу био Душко Марковић. И тамо је била секретарка Министарства.

Мило Ђукановић је и предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС), а у истој партији су и његови савјетници Ивановић и Пешић, као и генерални секретар у служби предсједника Славољуб Стијеповић, бивши градоначелник Подгорице.

Ђукановић је за шефа државе изабран на изборима 2018. године. По полагању предсједничке заклетве, у његовом кабинету били су само Милан Роћен – као главни савјетник предсједника и Андријана Марковић која је још тада именована за Ђукановићеву савјетницу за односе са јавношћу. Роћен и Марковић били су у савјетничком тиму Ђукановића и у вријеме када је био на функцији премијера.

Ђукановићу је ово други предсједнички мандат – први пут ступио је на дужност шефа државе 1998. године. За предсједника је поново изабран у мају 2018. године, након три мандата Филипа Вујановића. Непуна два мјесеца по завршетку предсједничких избора, усвојен је и Закон о предсједнику.

Усвајањем Закона о предсједнику, омогућена су шира овлашћења шефа државе, па предсједник има право да формира своје савјете, комисије и радне групе, као стална и привремена радна тијела.

Према закону, средства за рад предсједника и средства за остваривање права по престанку функције обезбјеђују се у буџету Црне Горе.

Према имовинском картону, мјесечна плата шефа државе износи нешто више од 2.000 еура.

По престанку функције, предсједник има право да користи канцеларију, има једног савјетника и једног службеника за вршење административних и техничких послова, као и право на употребу службеног возила са или без возача. Та права могу се користити најдуже пет година по престанку обављања дужности, а средства за те намјене обезбјеђују се такође из буџета.

Закон одлазећем предсједнику омогућава редовну новчану накнаду до одласка у пензију или заснивања радног односа.

По престанку функције, права предсједнику не припадају ако је разријешен дужности у складу са Уставом.

Прије него је усвојен, поједини правни експерти коментарисали су да би Закон о предсједнику могао да значи увођење “на мала врата” полупредсједничког система у Црној Гори.

“Гдје би Влада имала извршну власт али би предсједник био најмоћнија политичка фигура у држави”, писао је тада Радио Слободна Европа.

Према РСЕ, Закон о предсједнику није био у плану рада Владе за 2018. годину, те је тадашња Влада предлог закона утврдила без јавне расправе. Бивши предсједник Уставног суда проф. др Благота Митрић тада је казао да то одудара од демократске праксе и да “нема чланице ЕУ нити иоле демократске државе на свијету која један такав закон усваја без јавне расправе”. Мандат предсједника Црне Горе траје пет година.

Закон о Влади и Скупштини на чекању

Закон о предсједнику усвојен је по избору Ђукановића за шефа државе 2018, али Црна Гора и данас, три деценије од увођења вишестраначког система, нема законе о Влади и Скупштини.

Представници нове већине у парламенту раније су казали да усвајање тих закона мора да буде један од приоритета у наредном периоду и да очекују да буде усвојен у првих 100 дана рада Владе.

“Што се тиче закона о Скупштини, закона о министарствима, они ће тек након тога доћи на ред”, рекао је средином октобра Зоран Микић, извршни директор Грађанског покрета УРА.

Из Демократског фронта и Демократа казали су да тада да би закони о Скупштини и Влади требало да буду изгласани уз што шири консензус како би дуго трајали, независно од промјене власти.

Одговарајући на иницијативу Невладине организације “Акција за социјалну правду” (АСП), из кабинета предсједника парламента Алексе Бечића средином децембра казали су да Закон о влади треба да припреми нова извршна власт, а не Скупштина.