Савезна влада не жели да 200 милијарди еура прође кроз годишњи државни буџет, већ се одлучила да направи специјални дугорочни фонд који ће бити на располагању неколико година. Тиме ће бити допуњен Фонд за стабилизацију привреде, који је први пут искоришћен током банкарске кризе 2008. и који је поново заживио током пандемије короне.
Њемачка жели да амортизује високе цијене гаса. Влада у Берлину преузима нова задужења како би растеретила потрошаче и привреду – али економисти управо на то упозоравају.
Када су се у четвртак (29.9.) њемачки канцелар Олаф Шолц (СПД), министар привреде Роберт Хабек (Зелени) и министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) обратили јавности из Берлина, првенствено се радило о томе да се пошаље политички сигнал. Цијене гаса су експлодирале, све више људи, али и компанија, више не зна како ће да плаћа рачуне.
„Цијене морају да падну, то је наше чврсто увјерење. Савезна влада ће учинити све да се то деси“, рекао је канцелар који је тренутно у корона-карантину и зато се у конференцију за новинаре прикључио видео-везом. Кроз кредитно финансирање на располагање ће бити стављено 200 милијарди еура.
„Може се рећи да је то двоструки прасак“, рекао је Шолц, алудирајући на 2020. годину када је, као министар финансија, пакет помоћи за ублажавање негативних посљедица пандемије короне описао као „прасак“.
„Енергетски рат“ – снабдијевање и даље критично
„Ми смо у енергетском рату за просперитет и слободу“, рекао је министар финансија Кристијан Линднер. Ситуација се додатно погоршала због цурења гаса из Сјеверног тока.
„Због тога постављамо заштитни штит, како би се сви снашли и могли да плате рачуне“, додао је канцелар Шолц.
Тим новцем требало би да се спријече још веће кризе.
„Још увијек смо у критичној ситуацији“, нагласио је министар привреде Роберт Хабек говорећи о проблемима са снабдијевањем и додао да ће морати да се уштеди више енергије и да то укључује и приватна домаћинства. Било је одлучено да ће потрошачи од почетка октобра плаћати додатну суму за гас, како би финансијски помогли увозницима тог енергента који су упали у невоље. То се, међутим, укида у посљедњем тренутку и та одлука ће посебним прописом бити повучена.
Нема детаља о ограничавању цијена гаса
Остаје отворено како ће тачно бити искоришћено 200 милијарди еура. Наиме, комисија експерата која је формирана прије неколико недјеља, још није представила рјешење како би могло да изгледа ограничавање цијена гаса – у све то би требало да буду укључене и њемачке покрајине.
Канцелар је само рекао да је „из савезних покрајина чуо паметне, конструктивне тонове и изјаве“. Требало је да се Шолц са покрајинским премијерима састане ове недјеље, али је то одложен за 4. октобар, јер је канцелар позитиван на корону.
„Сви знају да желимо да урадимо нешто заједно и да и савезне покрајине морају да преузму велики дио задатака“, рекао је Шолц.
У плану „буџет у сијенци“
Њемачка савезна влада не жели да 200 милијарди еура прође кроз годишњи државни буџет, већ се одлучила да направи специјални дугорочни фонд који ће бити на располагању неколико година. Тиме ће бити допуњен Фонд за стабилизацију привреде, који је први пут искоришћен током банкарске кризе 2008. и који је поново заживио током пандемије короне.
Тај фонд је нешто попут „буџета у сјенци“. Министар финансија Линднер сматра да је то добро, јер ће од 2023. године на папиру моћи да испоштује кочницу за дугове. Важно је добити на времену како би могли да се припремимо на „нову нормалност након кризе“, додаје Линднер.
Нема више јефтине енергије
Економски стручњаци, међутим, упозоравају да ће „нова нормалност“ укључивати високе цијене енергије. Непосредно прије конференције канцелара Шолца и двојице министара, водећи економски институти Њемачке представили су свој редовни јесењи извјештај.
Професор на Институту за свјетску економију у Килу, Штефан Котс, је тако на том представљању рекао је да не вјерује у „широку подршку компанијама“ због високе цијене енергије. „Структуре које више нису конкурентне“ не треба „одржавати у животу“, сматра професор. „То само одлаже процес прилагођавања и чини га скупљим за све укључене стране.“
Умјесто тога, додаје, држава би требало да крене од приватних домаћинстава и да финансијски растерети само оне који су у проблему због ниских примања. Тада би компаније могле да пренесу на потрошаче више цијене енергије.
„То звучи грубо за све које то погађа, али ако цијене хлеба не буду морале да се повећавају, зато што навелико субвенционишемо пекаре, онда ће богати наставити да купују хлеб по нижој цијени. То значи да онда не бисмо имали тако циљано коришћење државних средстава“, каже професор Котс.
Поред тога, ограничавање цијена гаса подстиче притисак на повећање цијена, што опет нарочито погађа сиромашнија домаћинства. На тај начин би, наглашава Котс, политичари тим људима учинили „медвеђу услугу“.
Њемачка на путу у рецесију
Економски стручњаци сматрају да наредне године неће бити лаке и рачунају с рецесијом и озбиљним падом животног стандарда. Економску прогнозу за 2022. коју су објавили у прољеће, они су више него преполовили, а за 2023. предвиђају пад привредног производа за 0,4 одсто. У складу с тим, извјештај су назвали: „Енергетска криза: инфлација, рецесија, губитак просперитета“.
„Привредни учинак за 2022. и 2023. годину смо смањили за 160 милијарди еура. То је 2.000 еура по глави становника – од беба, до старих људи“, објашњава Кутс. „Кроз то се види сва силина привредног удара“.
И то је удар који није привремен. „Главни терет тренутно носе приватна домаћинства, која морају да прихвате огроман губитак куповне моћи“, рекао је Торстен Шмит са Лајбниц-института за економска истраживања (RWI) из Есена. „То није привремени феномен, дуго ћемо с њиме имати посла.“
Губитак прихода не може да се надокнади „никаквом финансијском политиком на свијету”. Важно је не подстицати даље повећање цијена.
Непосредно након што су истраживачи представили свој извјештај, објављена је и тренутна стопа инфлације у Њемачкој. Порасла је на десет одсто.
Извор: Вијести