Влада почела формирање тима који би требало да анализира ситуацију у “Монтенегро ерлајнсу” да би покушала да спаси компанију, али по правилима ЕУ, или да је угаси па формира нову

Судбина највећег државног губиташа – “Монтенегро ерлајнса” (МА) биће позната за мјесец или два, односно нова управа и менаџмент ће бити изабрани у наредне двије до три седмице, а имаће рок од 30 до 40 дана да ураде дубинску анализу компаније и направе предлог будућег функционисања, сазнају “Вијести” из извора блиског новој Влади.

Циљеви анализе треба да буду да ли компанија може преживјети без државне помоћи којом се крше правила Европске уније, да ли се могу наћи другачији приходи који би избјегли сукоб са ЕУ и за колико се могу смањити садашњи трошкови и број запослених.

Анализа треба да покаже и да ли је исплативије да се садашња компанија ликвидира и тиме дугови пониште, а имовина пребаци на нову компанију. Тај сценарио има неколико слабих тачака јер би нова компанија морала да добија све нове лиценце, дозволе…, а нарочито слотове (термине за лет) на аеродромима око којих се боре авио-компаније.

Проблем може бити и то што би нова компанија морала да сарађује са истим партнерима којима садашња дугује новац.

Нови тим мора да утврди и да ли су тачни пословни подаци који су до сада саопштавани, да ли има неких спорних уговора и колике тачно износе обавезе компаније.

Процедура за избор

“Монтенегро ерлајнс” је акционарско друштво, па има комликованију и дужу процедуру за избор нове управе.

Влада треба да закаже Скупштину акционара и изабре свог представника на њој, затим Скупштина акционара бира Одбор директора, а Одбор бира у посебној процедури извршног директора који саставља свој тим сарадника. То све мора да траје 15 до 20 дана, а нова управа ће имати рок до најкасније почетка фебруара да уради преглед садашњег стања и представи план опоравка ако сматрају да је он могућ.

Преговори са особама који би могли преузети националног авио-превозника и државне Аеродроме су у току, али је проблем што у Црној Гори нема много оних који имају звања и искуства да би испунили услове за одређене позиције.

Нова именовања у овом сектору почела су јуче када је за државног секретара за авиосаобраћај у Министарству за капиталне инвестиције именован Зоран Радуновић.

Он је у “Монтенегро ерлајнсу” дуже обављао разне функције од инжењерских до руководиоца летачке и земаљске оперативе, а крајем 2016. и током 2017. је био и комерцијални директор.

Губици и без новца

“Монтенегро ерлајнс” је прошлу годину завршио са губитком од 7,9 милиона еура, док је акумулирани губитак 98 милиона еура. Вриједност компаније на крају прошле године била је нагативна за 59 милиона еура.

Бивша Влада је крајем прошле године усвојила план, а Скупштина посебан закон о помоћи МА од 155 милиона, од чега су ове године добили 35 милиона којима су вратили дио дугова и покрили трошкове током застоја због пандемије. Потом је Савјет Агенције за заштиту конкуренције обуставио примјену закона до утврђивања да ли се та државна помоћ додјељује законито и по правилима ЕУ, што је суштина одлуке.

Садашњим приходима, због малог броја летова, компанија не може да покрије ни минималне трошкове због чега касни исплата октобарске плате и гомилају се дугови повјериоцима.

За Аеродроме ће радити анализе и чути понуде инвеститора
Концесија за Аеродроме Црне Горе је и даље опција, а нова Влада ће наставити разговоре са заинтересованим концесионарима, казао је јуче министар финансија Милојко Спајић.

“Ми смо озбиљна Влада и наставићемо разговоре са концесионарима. Видјећемо услове, и како је процес ишао. Имаћемо буџетску резерву за случај да се тај дил не деси”, изјавио је Спајић.

Према информацијама “Вијести”, Влада нема став ни за ни против давања Аеродрома под концесију, већ ће у наредном периоду анализирати ситуацију и пословне податке, као и понуде заинтересованих концесионара, па ће тек након тога донијети одлуку. Бивша Влада је тендерским условима тражила најмање 100 милиона након потписивања уговора као једнократну накнаду и касније 10 одсто годишњих прихода, док би инвеститор морао да уложи најмање 200 милиона у реконструкцију оба аеродрома. Концесија би трајала 30 година.

Модернизација Аеродрома је неопходна, а ако се одбије предлог за давање концесије, новац се може обезбјеђивати и новим задуживањем.

Концесиони поступак је почео 2017. Након првог круга квалификација услове за даље преговоре око коначних понуда су испунила четири заинтересована инвеститора – “Инцхеон Интернатионал Аирпорт Цорпоратион” из Јужне Кореје, конзорцијум француског АдП-а и турског ТАВ-а, “Цорпорацион Америца Аирпортс” из Луксембурга и индијски ГМР Аирпортс, којег је у међувремену преузео АдП.

Из СДП-а, који се од почетка противи давању аеродрома под концесију, јуче су саопштили да је најава Владе “о распродаји Аеродрома још један доказ да је ово Влада континуитета која досљедно слиједи накарадну економску политику ДПС-а”.

Поручују да ће се томе противити, а годинама су њихови кадрови управљали АЦГ, након чега је наставио СД.

Реакција СД-а, чији кадрови су у менаџменту, јесте да Аеродромима, као једним од најважнијих ресурса, мора да управља држава, а не странац.